Ekonomija i društvo

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Ekonomija i društvo
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Pretpostavke i uslovi nastanka savremene civilizacije u užem smislu stvarani su od početka 14. veka do sredine 18. stoleća. U širem smislu, čitav prethodni istorijski razvitak bio je priprema za koreniti preokret u odnosu čoveka prema prirodnim i društvenim uslovima vlastitog opstanka i razvoja. Ono što se u minulim milenijumima javljalo sporadično, istorijski je postalo glavna pokretačka snaga i osnov svih ljudskih aktivnosti kada je fizička prinuda (po osnovu svojine nad ljudima a potom nad zemljom) iznutra istorijski potrošena, i kada je na mesto tih klasičnih oblika ropstva nastupio novi oblik zavisnosti od tržišta i kapitala. Napredak u ekonomskom i političkom smislu ne može se poricati kao što je, na drugoj strani, neosporno i (manje manifestno ali zato još efikasnije) stvaranje novih, suptilnijih formi eksploatacije mehanizmima ekonomske i profesionalne motivisanosti i mogućnostima socijalne promocije. Kratko rečeno: oslobađanje od jednih, stvara nove oblike zavisnosti u svakom pogledu: ekonomskom, tehničkom i društvenom. Tako u razvitku čovečanstva uporedo teku dva protivrečna i isključujuća procesa: oslobađanje od sveta prirode i ropskih uslova života, na jednoj, i zapadanje čoveka u sve veću zavisnost od artificijelnog sveta: materijalnih proizvoda, naučnih otkrića (njihove tehničke primene) i sve brojnijih institucija opštenja, na drugoj strani.
Uz sve bitne razlike koje se moraju uvažavati, istorija čovečanstva nije puko smenjivanje jedne društveno-ekonomske epohe drugom, niti su te epohe jasno i oštro bile odeljene bez ikakvih međusobnih povezanosti i, istovremeno, bez unutrašnjih protivrečnosti. Samo se u udžbenicima, zbog neizbežnih potreba klasifikacije i sistematizacije, šematski razdvajaju društveno – ekonomske formacije, samo se tu na razvitak čovečanstva gleda kao na beskrajan i konsekventan istorijski proces uzdizanja ljudskog društva od nižih oblika ka višim. Ovo stoga što su preovladali kriterijumi tehničke i ekonomske civilizacije, a ne, recimo, umetničkog stvaralaštva ili etičkih vrednosti.
U osnovi svih ovih promena je obostrana ekonomska motivisanost učesnika u procesu proizvodnje. Ako je, naime, u robovlasništvu gospodar neposredno bio zainteresovan za povećavanje obima proizvodnje, to nije bio slučaj sa robovima, kao ni sa kmetovima u feudalizmu. Ali su zato slobodni seljaci, koliko god inače bili marginalna društvena grupa, videli svoj ekonomski interes u povećavanju proizvodnje, pa su, u okviru datih mogućnosti, činili sve da poboljšaju tehniku obrade zemlje i povećaju prinose. Zemlja je i ranije davana u zakup bezemljašima i slobodnim seljacima, ali je bilo potrebno mnogo vremena da ta institucija, od koje su obe strane imale koristi, preovlada na prostorima današnje zapadne Evrope. Mnogo pre političkih i industrijskih revolucija, u krilu samog feudalnog sistema, pripremljeni su ekonomski i socijalni uslovi za njegovo rušenje. Kada je zakupnički sistem konačno preovladao, bio je to, u istorijskom smislu, kraj feudalno-agrarnog društva. Promene u ekonomskim odnosima dovele su do bitnih promena u samom socijalnom biću. Kao zakupnik se, naime, nije mogao pojaviti ni rob ni kmet nego slobodan čovek, koji nije vezan ni za ličnost gospodara ni za zemlju, i koga opredeljuje njegov vlastiti ekonomski interes. Taj je interes nalagao veću pokretljivost i u ekonomskom i u socijalnom smislu; on je bio pretpostavka proizvodnje za tržište. Umesto vilikacija i autarhičnih privrednih zajednica, koje same zadovoljavaju sve svoje potrebe i u kojima novac ima gotovo simboličnu ulogu, proizvodnja za tržište postaje sada osnovni motiv privređivanja.
Na razvitak gradova i tržišta moramo gledati kao na dve strane jednog istog procesa, koji, međutim, u sebi nosi i razvitak industrije, trgovine, bankarstva, ali i nauke, obrazovanja, umetnosti i kulture uopšte.

EKONOMSKO-DRUŠTVENI ODNOSI U KAPITALIZMU

Koncentracija i centralizacija kapitala, kao neophodna pretpostavka kapitalističkog načina proizvodnje, drugim rečima – industrijske proizvodnje za tržište na širokoj osnovi u svim privrednim granama i oblastima, nije ostvarena u zanatstvu, koje toj proizvodnji u tehničkom smislu prethodi. To nije neobično ako se setimo da su već u minulim vekovima cehovi, odnosno bratstva stvoreni sa ciljem da zaštite malog i srednjeg zanatliju od unutrašnje i spoljne konkurencije ograničavanjem proizvodnje, utvrđivanjem cena proizvoda i drugim merama. Težeći očuvanju sitne robne proizvodnje na zanatskoj osnovi i sa zanatskim alatom, cehovi su zapravo radili na konzerviranju ekonomskih i društvenih odnosa. Objektivno, oni su bili saveznici feudalaca a ne nove građanske klase koja se formirala.
Kapital, neophodan za pokretanje industrijske proizvodnje na širokoj osnovi, došao je sa druge strane; iz trgovine, koju je po prirodi stvari karakterisala velika pokretljivost i visok stepen koncentracije novčanih sredstava. U sukobu zanatske proizvodnje i preduzetništva nestali su cehovi, sitni zanatlija se povukao na rubna područja privrednog života a industriji (tekstila i poljoprivrednih mašina) otvorena su ogromna ekonomska područja Evrope, Azije i Amerike.
Za razliku od zanatske radionice, karakteristika industrije je specijalizovani rad, što je dovelo do pojave velikog broja novih zanimanja i to ne samo u materijalnoj proizvodnji već i u drugim oblastima društvenog rada. Industrijska proizvodnja zahtevala je potpuno novu i drugačiju organizaciju rada, u kojoj više niko nije bio majstor svoga zanata koji poznaje radni proces od početka do kraja. Specijalizacija je smanjila veštinu radnika i višestruko povećala brzinu i efikasnost, svodeći radni zadatak na nekoliko jednostavnih operacija. Time je radnik bio prikovan za svoje radno mesto. Zavisnost od gospodara ili zemlje ustupila je mesto vezanosti radnika za radno mesto. Radniku je ostala samo mogućnost slobodne prodaje svoje radne snage na tržištu rada. Sama mogućnost slobodnog izbora hoće li ili ne prodavati svoju radnu snagu, za njega je definitivno bila izgubljena.
Promene u ekonomskim odnosima, koliko god zaokupljaju našu pažnju, moramo, međutim, posmatrati u svetlu stvaranja jednog potpuno novog, bitno


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
07-05-2010 06:14 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Parlametarizam i njegov značaj za demokratsko društvo derrick 0 858 07-08-2013 10:19 PM
zadnja poruka: derrick
  SEMINARSKI MATURSKI DIPLOMSKI DOWNLOAD Ekonomija derrick 0 1,288 16-05-2013 11:16 AM
zadnja poruka: derrick
  Gotovi seminarski radovi EKONOMIJA Maja 0 2,722 11-03-2012 07:32 PM
zadnja poruka: Maja
  Društvo sa ograničenom odgovornošću Maja 0 1,433 02-02-2012 07:16 PM
zadnja poruka: Maja
  Pravo konkurencije - ekonomija Vesnica 0 1,258 12-05-2010 09:21 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: