Ekonomija - globalna kriza

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Ekonomija - globalna kriza
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

U eri sve prisutnog informatičkog društva, u kojem tehnološke promene i društvene promene prednjače toliko da se slobodno može govoriti o turbulentnom sveprisutnom, sveopštem inovativnom procesu u kojem je centralno pitanje - pitanje uspešnosti upravljanja znanjem odnosno obrazovanjem pojedinaca sa ciljem njihovog uspešnog uključivanja u istraživačko razvojne aktivnosti „organizacije koja uči”, odnosno, u «društvo znanja» tj. inovativno društvo. U razvijenom svetu, a posebno kod nas, ističe se problem uspostavljanja sistema obrazovanja omladine i uopšte pojedinaca u susret novim tehnologijama, u susret inovativnom procesu.

Problem obrazovanja

Cilj je uspešno uključivanje pojedinaca u inovativno društvo – društvo koje se zasniva na glavnom resursu – znanju, pretočenom u novu tehnologiju koja daje novi proizvod ili uslugu. Raskorak između inovativnih procesa u društvu, novih znanja, novih tehnologija i tradicionalnog fonda znanja (već zastarelog) u statičnom sistemu obrazovanja je evidentan, a kod nas posebno izražen.
Za uspešno stvaranje obrazovnog društva obrazovanih pojedinaca sutrašnjice, neophodno je svakako formirati takav model obrazovanja koji bi zadovoljio tri osnovna
principa:
1. Obrazovnoj populaciji dati neophodnu osnovu dosadašnjih znanja iz osnovnih prirodnih, tehničkih, društvenih nauka;
2. Dati projekciju razvoja istih na osnovu trenutnih istraživačkih i poslovnih aktivnosti i
3. Izvršiti selekciju natprosečnih (talenata) pojedinaca od prosečnih, njihovo uključivanje u naučno-istraživački rad pod mentorstvom vrhunskih istraživača, stvarajući tako populaciju naučnog podmlatka toliko neophodnu inovativnom društvu.
Treba uspostavljati društvenu klimu i razvijati takve odnose i uslove kojima bi se u svest i svakodnevni život omladine i građana izgrađivao svojevrsni kult učenjaistraživanja sa ciljem inovacija, traganja za novim tehnološkim rešenjima. Suština naučno-tehničkog progresa jeste motivacija svih faktora za inovacije. To zahteva od stručnjaka i naučnika sa područja organizacije rada i proizvodnje, od psihologa i pedagoga, andragoga i kibernetičara, da razrade i razviju programe i metodiku vaspitanja mladih i odraslih za radoznalost, za stvaralaštvo, za inovacije. U tome je velika uloga odnosa društva-države prema raznim asocijacijama pronalazača, inovatora i istraživača od čijeg angažovanja bitno zavisi realizacija ovakve orijentacije. Istovremeno, kao povratni uticaj, proširuje se kadrovska baza (naučni podmladak) za jačanje pokreta inovatora i uspostavljanje inovacionog društva uopšte.
Svaku značajniju promenu neizbežno prati, a možda još i prethodi, promena shvatanja. Sada je vreme promena, prema tome i vreme za promenu stava društva-države prema ovom segmentu aktivnosti. Reforma obrazovanja treba da teče u tom pravcu da postanemo društvo koje uči - obrazovno društvo, zajednica koja vaspitava, jer „bogatstvo jedne zemlje nije više u obilju sirovine i energije nego u znanju - znanje postaje jedina i presudna komparativna prednost” ( 1Prema tvrdnji prof, dr Petra Biljanovića u našoj zemlji enormno raste potrošnja energije po jedinici društvenog proizvoda, dok razvijene zemlje razvijaju proizvodnju zasnovanu ne na potrošnji energije nego znanja.)
Prema tvrdnji profesora M. Vlahovića mi nemamo, nažalost, valjane odgovore na mnoga pitanja koja se odnose na sadržaje i didaktičko-metodičke aspekte obrazovanja sa stanovišta (i potreba) tehnološkog razvoja. Ne postoji nijedna naučna institucija u Srbiji i Crnoj Gori niti su poznate grupe-timovi stručnjaka koji se profesionalno (dakle, isključivo) bave istraživanjima promena u sadržaju, karakteru i organizaciji rada, posebno u njegovoj tehnološkoj osnovi, u funkciji razvijanja nastavno-naučnih planova i programa.

Naučna dostignuća

Ne raspolažemo ni metodologijom transfera naučnih i tehničkih dostignuća u vaspitno-obrazovni i nastavno-naučni proces.
Otuda su nam potrebna istraživanja (na bazi udruživanja sredstava i naučnog potencijala) koja bi dala odgovore na sledeća pitanja:
• Kako razvijati sposobnosti čoveka za prihvatanje, primenu i unapređivanje novih dostignuća nauke i tehnologije?
• Kako opšteobrazovne sadržaje staviti u funkciju razvoja nauke i tehnologije, a stručno (usmereno) obrazovanje i tehnologiju u funkciju razvoja opšte kulture?
• Kojom metodologijom, kriterijumima i na kojim principima vršiti izbor nastavno- naučne materije iz bazičnih tehnologija i kako ih transponovati u nastavnonaučne discipline usmerenog obrazovanja i vaspitanja?
• U čemu je suština i kojim putem obezbediti politehničku usmerenost i zasnovanost nastave matematike, fizike, hemije i biologije u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju?
• Gde su dometi i ograničenja u primeni dostignuća savremene obrazovne tehnologije u obrazovanju za potrebe nauke i tehnologije uz uvažavanje individualnih osobina subjekta obrazovanja?
Dok mi postavljamo sebi takva i slična pitanja, šta se dešava u razvijenom svetu?
U savremenoj svetskoj digitalnoj i globalnoj ekonomiji najznačajniji izvor konkurentske prednosti postaje efektivno i efikasno korišćenje znanja. Danas se govori o konkurentnosti baziranoj na znanju. Preduzeća razvijaju nove metode, nove organizacione forme, kompetencije, procese, proizvode i usluge zasnovane na znanju.
Znanje je odavno počelo da se od dragocenog poseda nekolicine menja u robu koja može da se iskorišćava i razvija tehničkim sredstvima, dok ne prodre u samu srž nacije. Igra znanja će ujediniti ili razdvojiti kompanije i nacije u vremenu koje je pred nama. Ostvaruje se prognoza čuvenog Wolter Russel-a izneta još davne 1935. godine u poznatom delu Nauka o razmišljanju i činjenju: „Strah od razmišljanja i strah od promene su dva velika sidra koja zadržavaju civilizaciju i pojedinca. Civilizacija će upravo pretrpeti najveće promene u poslednjih hiljadu godina. Ljudi se toga plaše”. Maeterlinck kaže: na svakom raskršću na putu u budućnost, svakom progresivnom duhu suprotstavlja se hiljadu ljudi koji nastoje da sačuvaju prošlost.

Ova predstojeća promena proiziliazi iz rase „mislilaca” koja se sve brže umnožava I koja je počela da naseljava svet pre oko sto godina kao priprema za današnji dan. Bertrand Russel kaže: „Ljudi se boje misli više nego bilo čega drugog na svetu”. Ponovo civilizaciji predstoji podela i potpodela na one koji misle i predvode one koji ne misle. Tako civilizacija periodično podeli svoj potencijal na favorizovane i nefavorizovane, a svaka pojedinačna osoba je determinišući faktor u svojoj klasifikaciji. Predstojeća ponovna podela i reklasifikovanje najvećih mislilaca na svetu i njihovih sledbenika biće najsilovitija u istoriji čovečanstva.Oni koji misle uvek su vladali, posedovali, komandovali i bivali uzvišeni iznad onih koji slede i koji su bili eksploatisani da rade, siromaše, budu pretvoreni


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
11-05-2010 12:26 AM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  SEMINARSKI MATURSKI DIPLOMSKI DOWNLOAD Ekonomija derrick 0 1,266 16-05-2013 11:16 AM
zadnja poruka: derrick
  Gotovi seminarski radovi EKONOMIJA Maja 0 2,680 11-03-2012 07:32 PM
zadnja poruka: Maja
  Pravo konkurencije - ekonomija Vesnica 0 1,244 12-05-2010 09:21 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Nacionalna ekonomija Vesnica 0 2,089 11-05-2010 10:06 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Monetarna ekonomija i monetarizam Vesnica 0 4,477 11-05-2010 05:54 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: