Ekoloski problemi i pravo

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Veliki porast broja stanovnika u svetu tokom XX veka, uz neprestano smanjivanje raspoloživih rezervi prirodnih resursa i žživotnog prostora, uz istovremeno ugrožžavanje ekološških faktora životne sredine, upozorili su čovečanstvo na ozbiljnost nastalog stanja i ukazali na potrebu korenite promene odnosa čovečanstva prema žživotnoj sredini. Na problem otpada se, takođe, mora jasno ukazati. Naučnici različitih struka šširom sveta ukazuju na pogubne posledice stvaranja ogromne količine otpada i njegovog lošeg tretmana. Vladimir Karić (1848–-1893), na primer, u knjizi „Srbija – opis zemlje, naroda i držžave“ (šštampane daleke 1887. godine), opisao je razmere ondašnje seče šume u Srbiji (na primeru Zlatibora) rečima: „Na koju god se stranu i brdo pogleda, svuda se vidi prava pustošš i divljašštvo. Hiljadama starih crnih borova, oborenih možžda od pre 10–-15 godina belucaju se onako natruli spolja i liče na lešševe po razbojišštu. To je sve oborila i danas jošš obara nerazumna i samožživa ruka čovekova, Što je stoleće samo od sebe stvorilo, to je posečeno za bagatelu luča i katrana. Za jedan tovar luče, tj. za dva trupca od po 1 m dužžine i 30–-40 cm debljine u prečniku, oseku svaki put po dva gorostasna stara bora, pa se od jednog i drugog iseče po jedan trupac i otešše, te izvadi samo sredina, srčka – kao smolovotja, a celo stablo ostane na mestu da istrune neupotrebljivo.“..

Ekološki problemi i njihovi uzroci

Ekološka kriza se tokom praćenja razvoja ekološke misli, pa i od nastanka ekologije kao samostalne naučne discipline, do danas, ispoljavala u svojim raznolikim oblicima. Tako se ekološka kriza pojavljuje paralelno sa nastankom i razvojem ljudske civilizacije - u jednom obliku: zagađenja prirodne sredine.

Naravno, to zagađenje prirodne sredine je bivalo srazmerno stepenu ukupnog razvoja ljudske civilizacije. Stoga je taj prvi oblik ekološke krize objektivno prisutan, sa manje-više neznatnim stepenom, tokom čitave istorije naše civilizacije, i on se proteže sve do polovine XX veka.

Najzaoštreniji oblik ekološke krize je destrukcija. Ovaj oblik ekološke krize izražava stanje propadanja prirodne sredine, u kojem su neki njeni delovi potpuno uništeni i ne mogu se obnoviti, a da se neki delovi uz kvalifikovanu pomoć i napor čoveka i same prirode, mogu obnoviti. Savremeni rat i moderno naoružanje se uzimaju kao najveće zlo za ljudsku i prirodnu sredinu jer uzrokuju zastrašujuće oblike destrukcije, te su neuporedivo najveća opasnost i pretnja za opstanak i ljudske vrste i prirode. Posledice lokalnih ratova u savremenom svetu dovode do zagađenosti tla, vode, vazduha. Stepen ugroženosti ljudske i prirodne sredine su takvi da bi države morale što hitnije da preduzmu mere barem ublažavanja propadanja i ljudske vrste i prirode.

Ekološki problemi su brojni i objektivno teški za rešavanje. Svake godine izčezne blizu 40.000 vrsta (34 000 biljnih vrsta i 5200 životinjskih vrsta širom sveta su pred izumiranjem, a mnogo hiljada njih izumre pre nego što budu uvrštene u spisak ugroženih). S njima nestaje i mogućnost njihove upotrebe u medicini i nauci koja bi moglo pomoći čovčanstvu u smanjivanju gladi i pronalaženju lekova za razne bolesti. Tekuća globalna brzina izumiranja eksponencijalno je veća od praistorijske brzine izumiranja dinosaurusa. Mnogi biolozi veruju da smo usred najveće epizode izumiranja od nestanka dinosaurusa pre 65 miliona godina isključivo zaslugom čovekovog odnosa prema prirodi i sebi samome. Naučnici su izračunali da će, ako se nastavi sadašnji trend izumiranja, do kraja 21. veka nestati oko 50% biološke raznovrsnosti. Njenim smanjivanjem na globalnom nivou cela planeta postaje sve ugroženija kako za biljni i životinjski svet, tako i za samog čoveka...

Sadržaj :

1 UVOD 3
1.1 Ekološki problemi i njihovi uzroci 4
1.1.1 Zagađivanje i ugrožavanje zemljišta 5
1.1.2 Voda 6
1.1.3 Zagađivanje vazduha 7
1.1.4 Demografska eksplozija stanovništva 8
1.2 Održivi razvoj kao pravna predpostavka ekologije 9
1.2.1 Uticaj zakonske regulative na kontrolu ekoloških problema 10
1.2.2 Uticaj zakona na proizvođače i potrošače 10
1.3 Razvoj zakonske regulative 11
1.3.1 Zakonska regulativa o otpadu u Evropskoj uniji 11
1.3.2 Zakonska regulativa o otpadu u Srbiji 12
1.3.3 Zakon o zašštiti žživotne sredine 2004. 12
1.3.4 Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja žživotne sredine 13
1.3.5 Uticaj zakonske regulative na upravljanje otpadom 14
1.4 Globalno zagrevanje 14
2 ZAKLJUČAK 16
3 LITERATURA 18