Ekološki hazardi i rizici

Hazard je ekstremni geografski događaj koji dovodi do prirodne nepogode. Ekstreman u ovom slučaju znači znatno odstupanje u pozitivnom ili negativnom smeru od onoga koji je smatran za normalan. Osnove za određivanje hazarda su mesto, vreme, obim i učestalost. Mnoge hazardne pojave se pojavljuju i mogu se predvideti njihove lokacije. Prirodni hazardi se mogu definisati kao ekstremni događaji koji nastaju u biosferi, litosferi, hidrosferi i atmosferi. Hazard je proizvod kombinacije prirodnih i društvenih sistema. Hazard je rezultat interakcije prirode i čoveka.

Pod pojmom hazard, dakle, podrazumeva se izvor opasnosti. Reč hazard ili takođe hasard, azard, azart arapskog je porekla i izvedena je od reči az-zahr što na arapskom jeziku označava igru kockom. Hazard je nedovoljno utvrđen rizik, odnosno potencijalni rizik, kojem dimenzije nisu poznate ili su tek delimično poznate. Rizici su pak kvantifikovani, objektivizovani, upoređeni ili utvrđeni hazardi. Naime, rizik predstavlja opasnost koja se do stanovite mere može predvideti i kojoj se može odrediti veličina. Prema tome, svaki rizik u sebi nosi visok stepen hazardnosti, a svaki hazard uključuje jedan stepen rizika, ali nije poznato koliki. Reč rizik potiče od grčke reči rhizo, koja označava opasnost plovidbe brodom oko zloglasne morske hridi.

Kada bi ih tretirali kao potpuno klimatske, geološke, političke ili ekonomske, došli bi u situaciju da ispustimo važne komponente koje se moraju uzeti u obzir kada se traži pravo rešenje za njih. Priroda je neutralna međutim okolina postaje opasna samo kada je u interakciji sa čovekom. Određeni događaj prerasta u prirodnu nepogodu kada je:

- Ekstreman u obimu
- Kada je populacija izuzetno velika
- Kada su sistemi koje ljudi koriste izuzetno osetljivi

Termin rizik se često meša sa terminom hazard. Struja visokog napora, radioaktivni metal ili otrovna hemikalija su primer hazarda u smislu da predstavljaju mogućnost da se šteta dogodi. Koncetrovane kiseline npr. predstavljaju opasnost za korisnika jer izazivaju opasne opekotine ako se njima ne rukuje pravilno. Rizik je verovatnoća ili šansa da hazard koji se nalazi u toj hemikaliji dovede do povrede. S toga koncetrovana sumporna kiselina je hazardna materija ona nosi biće svedeni na minimum. Kao zaključak stoji činjenica da čovek može malo da utiče na hazard. Hazardi neke koncetrovane kiseline kancerogene materije ili eksplozivne supstance su nerazdvojne osobine određenih materija. Rizik koje one nose međutim može i terbao bi biti smanjem na minimum, tako što se prvo pripremi procena rizika, a onda sledi procedura koja je predložena u toj proceni.

UVOD
1 Prirodni procesi i hazardi 4
1.1 Model predviđanja i ranog upozorenja 5
1.2 Procena rizika od prirodnih hazarda 6
1.3 Reakcija ljudi na prirodne hazarde 6
1.4 Uticaj globalnih klimatskih promena na prirodne hazarde 8
2 Ekološki rizici 9
2.1 Definisanje rizika 9
2.2 Tipovi i vrste rizika 10
2.3 Prepoznavanje, kontrola i upravljanje rizikom 12
2.4 Procena i evaluacija ekološkog rizika 14
ZAKLJUČAK 18
LITERATURA 19