Država i organizacija vlasti

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
VS1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 5,346
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Država i organizacija vlasti
Sadržaj
ŠTA JE DRŽAVA (PROBLEM DEFINICIJE DRŽAVE) 3
Država kao organizacija 4
Država kao zajednica 7
Jelinekovo učenje o tri elementa države 8
Državna suverenost 10
ZAKLJUČAK 18
LITERATURA 18




ŠTA JE DRŽAVA (PROBLEM DEFINICIJE DRŽAVE)

Iako nam se čini da znamo šta je država, izuzetno je teško ustanoviti jednu kratku i za sve prihvatljivu definiciju države. Stoga, nije čudno što su nastale ne samo brojne definicije države, već što se razvilo i shvatanje o suvišnosti nacije - države i njene definicije. U svojoj ne tako dugoj ali burnoj istoriji (čovečanstvo je duže živelo u društvu bez države, nego sa državom), država nije bila pred krupnijim iskušenjima nego danas. Naime, savremeni oblik države, nacija - država, suočava se sa žestokim kritikama i sa levice i sa desnice. Savremena neoliberalna misao tvrdi, slično određenim neomarksističkim koncepcijama, da nacija - država postaje sve više novi Levijatan, uništavajući sveukupnu slobodu i autonomiju u civilnom društvu. Zastupnici ovih gledišta, posebno Fridrih Hajek i Nova desnica, rešenja nalaze u minimalnoj državi i davanju prioriteta tržištu i tržišnoj pravdi u odnosu na intervencionističku državu i socijalnu pravdu.
Nema sumnje da jedan od uzroka ove zbrke u određivanju pojma države predstavlja postojanje dva različita pristupa proučavanju države kao posebne društvene pojave. Prvi pristup, karakterističan za političku filozofiju, pokušava da utvrdi odgovor na pitanje: Kakva treba da bude država i šta treba da čini ? Ovako postavljeno pitanje zahteva brižljivo razmatranje uslova za pojavu i održanje političke vlasti, odnos države i njenih članova, kao i istraživanje granica vlasti države i aktivnosti koje obavlja. Drugi pristup, karakterističan za političkopravne nauke i političku sociologiju, pokušava da pruži odgovor na pitanje: Kakva je država a ne kakva bi trebalo da bude ? Drugim rečima, traži se analiza činjenica, opis a ne vrednovanje, deskripcija a ne preskripcija. Ipak, ne može se i ne sme se prevideti činjenica da ova dva pristupa, zbog same prirode države, nisu i ne mogu biti potpuno odvojena. Rasprava o pitanju kakva je država povezana je, u određenoj meri i smislu, s pitanjem kakva država treba da bude. Deskripcija i vrednovanje nisu odvojeni neprobojnim preprekama, posebno u oblasti proučavanja političkih i pravnih pojava. Naravno, u udžbeniku ove vrste, ne negirajući povezanost opisa (deskripcije) i vrednovanja, neutralnih i vrednosno obojenih pojmova, u definiciji države prednost treba dati deskripciji nad vrednovanjem. Istovremeno, u definiciju države treba uneti osnovna obeležja moderne države, bez obzira što neka od njih nisu postojala ili su postojala tek u zametku u tradicionalnim, predmodernim, državama (tako je postupio i Maks Veber u definiciji države koju je dao u svom poznatom delu "Politika kao poziv" iz 1919. godine).
U mnoštvu različitih značenja koja su data reči država izdvajaju se, kako je to dobro zapazio Entoni Gidens, dva osnovna značenja te reči. Prema prvom značenju, država predstavlja jednu od društvenih organizacija u sastavu globalnog društva s posebnim obeležjima. Prema drugom značenju, država se identifikuje s posebnom političkom zajednicom (narodnom, nacionalnom ili višenacionalnom). Naravno, određenje države kao društvene organizacije (političke ustanove) je uže od određenja države kao posebne političke zajednice. U prvoj vrsti definicija, težište je na karakteristikama samog državnog aparata, dok se u drugoj vrsti definicija (država kao zajednica) poklanja više pažnje samoj utemeljenosti države u stanovništvu i, posebno, uspostavljenim odnosima između onih koji vladaju i nad kojima se vlada.




Država kao organizacija

Ni u predmodernim političkim zajednicama demokratske prirode, kakva je bila Atina, nisu svi slobodni građani efektivno učestvovali u vršenju vlasti. U srednjovekovnim političkim zajednicama, o tom učešću svih podanika nije moglo biti ni reči. Podela između javnog i privatnog, države i društva, zbog naturalnog oblika privređivanja, nije postojala. Vlast je imala lični (personalni) karakter, bila je rasparčana i ostvarivana na određenim teritorijalnim površinama čije granice nisu bile precizno utvrđene, niti ih je bilo moguće u potpunosti kontrolisati. Tek sa razvojem moderne države, čiji uspon je bio povezan s razvojem kapitalizma, vojne tehnologije, ratova i uvođenja redovnih poreza, ustanovljena je jasna razlika između države kao posebne društvene organizacije i potpunog (globalnog) društva (u sastavu potpunog, globalnog, društva postoje dva dela, dva kružja, javno i privatno, država kao posebna organizacija i civilno društvo). Potpunim (globalnim) društvom u sociologiji naziva se veoma široka zajednica ljudi, nastanjenih na određenoj teritoriji, u kojoj ti ljudi mogu ostvarivati svoje osnovne materijalne i duhovne potrebe. Takva potpuna, globalna, društva u kojima se javlja država kao posebna društvena organizacija su prevashodno narodi i nacije kao ljudske zajednice povezane ekonomskim, istorijskim i kulturnim vezama. U tim globalnim društvima, pored države, postoje i druge društvene organizacije (organizacija obuhvata više lica s određenim zajedničkim ciljevima, podelom rada, hijerarhijom i sredstvima neophodnim za ostvarenje tih ciljeva, shodno utvrđenim pravilima organizacije). No, u poređenju s tim drugim društvenim organizacijama, država predstavlja najveću i najsloženiju orgamizaciju. Do pojave apsolutne monarhije i njenog prerastanja u modernu državu, jedino je crkva mogla konkurisati državi u moći i vlasti nad globalnim društvom. No, uspostavljanjem moderne države i njene suverene vlasti, u međunarodnom poretku država (Vestfalskim mirovnim ugovorom iz 1648. godine, kojim je okončan tridestogodišnji verski rat u Zapadnoj Evropi, priznate su za legitimne i države utemeljene na luteranskoj i kalvinističkoj veri, država je postala nezavisna od crkve i uspostavljen je sistem međunarodnih odnosa utemeljen na pluralitetu nezavisnih država, koje ne priznaju višu vlast od sopstvene), moderna država je nadvladala i svog dugogodišnjeg takmaca (Katoličku crkvu kao univerzalnu organizaciju koja je pretendovala na najvišu duhovnu i svetovnu vlast) i postala nosilac najviše vlasti u globalnom društvu (ovaj izraz globalno društvo koji se već dugo upotrebljava u sociologiji treba razlikovati od modernih procesa globalizacije sveta kao celine).
Definisati državu kao društvenu organizaciju znači utvrditi specifična obeležja države u odnosu na druge društvene organizacije. Pri tom, akcenat se stavlja na organizaciju državnog aparata ili na funkcije koje taj aparat ostvaruje u globalnom društvu (organizacione i funkcionalne definicije države). I danas, kao i pre sto godina, veoma je prihvaćen Veberov stav da se "država ne može definisati na osnovu sadržaja onoga šta čini ... Naprotiv, sociološki se moderna država može definisati samo na osnovu jednog specifičnog sredstva koje je svojstveno njoj ... sredstva fizičkog nasilja". No, ako postoji saglasnost u pogledu ovog obeležja, te saglasnosti nema u pogledu drugih obeležja države kao društvene organizacije (genus proximum) koje je odvajaju od drugih društvenih organizacija (differentia specifica). Naime, postoje značajne razlike u broju obeležja države koja se navode. Kristofer Pirson navodi osam obeležja, Endru Hejvud, Patrik Danlivi i Brendan O'Liri pet, Dejvid Held četiri a Nikola Visković šest (ubrajajući tu i specifične funkcije države, što ne čine druge pristalice organizacionih definicija države). Ne može se reći da bilo koji od ovih pisaca greši. Jednostavno, reč je nesumnjivo o obeležjima koja se ne mogu primeniti na sve oblike država, predmodernu, modernu i postmodernu. Sem toga, postojali su i postoje različiti oblici predmodernih država (antičke, feudalne, staleške, apsolutističke) i modernih država (ustavna, liberalna, liberalno-demokratska, demokratsko-socijalna država i jednopartijska politička zajednica - socijalistička država). S obzirom na važnost savremenih oblika države, pisci često navode više obeležja pokušavajući da obuhvate kako obeležja karakteristična za pojam države uopšte tako i obeležja savremene države. Pri tom, u organizacionim definicijama države često se ostavlja nerešenim pitanje da li stanovništvo potpunog (globalnog) društva smatra državu legitimnom ili nelegitimnom.
Polazeći od navedenih objašnjenja, moglo bi se ustvrditi da se država razlikuje od drugih društvenih organizacija sledećim obeležjima:
a. Monopolska kontrola nad sredstvima nasilja. Naravno, kako je to dobro zapazio Maks Veber, nasilje nije ni normalno ni jedino sredstvo države, ali je svakako sredstvo specifično za nju. Stoga, Veber je definisao državu kao "ljudsku zajednicu koja u okviru neke određene teritorije ... sa uspehom polaže pravo na monopol na legitimnu primenu fizičkog nasilja".
b. Teritorijalnost. Predmoderne i moderne države su polagale pravo na određenu teritoriju. Ipak, između njih postoji značajna razlika. Tek sa uspostavljanjem moderne države, precizno se utvrđuju i kontrolišu granice država kao teritorijalnih zajednica. Moderna država brani svoj teritorijalni integritet "s divljom strasti". To čine i "postmoderne države" (iako postmoderna politička misao zastupa gledište o potrebi prevazilaženja zastarelih pojmova kao što su suverenost i apsolutnost granica). Ne treba zaboraviti da je Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske stupilo u rat protiv Argentine, u drugoj polovini dvadesetog veka, radi odbrane Folklandskih ostrva udaljenih od Ujedinjenog Kraljevstva više od 10.000 milja (sa stanovništvom od svega nekoliko stotina ljudi). Stoga, nije čudno što teritorijalnost kao bitno obeležje državnosti priznaje širok krug pisaca, počev od Hobsa, preko Engelsa i Vebera, do savremenih pisaca kao što su Man, Gidens i Pirson. Naravno, teritorijalnost države odnosno fiksiranost njenih granica ne znači izolovanost država. Po samoj svojoj prirodi, moderna država je deo sistema konkurentskih država. Stoga, države nastaju i nestaju u toj međusobnoj konkurenciji. Čarls Tili je ukazao da je 1500. godine u Evropi postojalo oko 500 više ili manje nezavisnih političkih zajednica. Samo 400 godina kasnije, taj broj se sveo na 25 država. Uporedo s tim procesom sažimanja država, tekao je i proces stvaranja nacionalne svesti, tj. proces identifikacije država s nacijama. Kao što je već ukazano, taj proces je doveo do priznanja da se međunarodni poredak sastoji iz nacija-država. Iz tih razloga, u političkopravnoj teoriji se često ukazuje na potrebu razlikovanja nacije, nacionalizma i nacije-države (o tome će biti kasnije više reči). Nastala u Evropi, nacija-država se ubrzo proširila na svet u celini. Stoga, Entoni Gidens, pored evropske nacije-države, navodi kolonizovane nacije-države (SAD, Kanada, Australija, latinoameričke države i Izrael), postkolonijalne države-nacije (Kenija, Nigerija, Zimbabve i druge afričke države) i modernizovane nacije-države (Japan, Južna Koreja, Singapur, Turska).
v. Suverenost. Iako se suverenost, kao nezaobilazno obeležje države, smatra odlikom moderne ali ne i predmoderne države, to je samo delimično tačno. Ako se suverenost pojmi, kao što to čini Hinsli, kao konačna i apsolutna vlast u političkoj zajednici, nema sumnje da je određena vrsta suverenosti postojala i u predmodernim državama (posebno u Rimskom carstvu i Vizantiji). Naravno, moderni pojam suverenosti javio se u 16. i 17. veku a najzaslužniji za njegovu teorijsku obradu bili su Žan Boden i Tomas Hobs ( više o tome u posebnoj tački posvećenoj suverenosti).
g. Bezlična struktura vlasti. Ovo obeležje države nastalo je tek s pojavom moderne države. Pretpostavka za nastanak bezličnog i suverenog političkog poretka, kako je dobro primetio Dejvid Held, bilo je razdvajanje političkih prava i obaveza od religije i tradicije (u tradicionalnim, predmodernim, društvima postojale su jasne i nepromenljive statusne hijerarhije). U takvom poretku, ne vlada, na osnovu svoje subjektivne i arbitrarne volje, posebna ličnost (rimski cezar ili po milosti božjoj, apsolutni monarh), već se vlast zasniva na pravu. U tom smislu, Maks Veber je pisao o legalno-racionalnoj vlasti, vlasti koja je povezana s preciznim pravnim pravilima. Drugim rečima, oni koji vrše političku vlast moraju to da čine na zakonit način i u skladu sa javno priznatim procedurama. Oni ne delaju na personalnoj osnovi, već kao nosioci javne funkcije, posebne državne službe. Naravno, težnja ka zakonitoj i ograničenoj vladi, bezličnoj strukturi vlasti, ne znači ograničavanje demokratije već obezbeđivanje neophodnih pretpostavki za njeno delotvorno funkcionisanje. Stoga, bezlična struktura vlasti pretpostavlja povezanost države i prava, kao jedno od značajnih obeležja države kao društvene organizacije (tu povezanost države i prava, prof. Stevan Vračar je označio kao "državno-pravni poredak").
d. Legitimitet. Ni jedna država, predmoderna ili moderna, nije mogla i ne može dugo trajati ako se oslanja isključivo na svoje pravo na upotrebu monopola fizičkog nasilja. Stabilna država pretpostavlja da najveći broj ljudi nastanjen u okviru njenih fiksiranih granica u što dužem vremenskom razdoblju, iz bilo kog razloga, prihvata i priznaje njenu vlast. U predmodernim državama, postojala je tradicionalna legitimnost (utemeljena na religiji i tradiciji). No, osporavanjem države i prava kao božanskih tvorevina i priznanjem njihovog ljudskog porekla (teorija društvenog ugovora nastala u 17. veku), odanost građana postalo je nešto za šta se moderna država morala izboriti (Dejvid Held). U tom smislu, država je iznela svoj zahtev da bude priznata i prihvaćena kao legitimna, pošto predstavlja stanovništvo unutar svojih granica i ostvaruje njegove interese. Opravdanje moderne države je legalno-racionalno, s tim što se postepeno taj legitimitet (posebno u Evropi u postprosvetiteljskom razdoblju) sve više zasnivao na uverenju u integritet i autonomiju čoveka.
Određujući državu kao društvenu organizaciju s posebnim obeležjima, organizacione definicije posebnu pažnju posvećuju državi kao aparatu vlasti u najširem značenju. Država ne samo što je odvojena od civilnog društva (civilno društvo obuhvata autonomne grupe i udruženja, preduzetnike, interesne grupe i druge asocijacije organizovane od pojedinaca za ostvarivanje privatnih interesa), već je i unutrašnje podeljena (ustavno-zakonodavna vlast, izvršna i sudska vlast, oružane snage i druge javne institucije). Stoga, država bi se mogla definisati kao osnovna politička organizacija u globalnom (potpunom) društvu, poseban politički aparat odvojen od civilnog društva, koja raspolaže najvišom, suverenom, vlašću nad stanovništvom nastanjenim na određenoj teritoriji, utemeljenoj na pravu na legitimnu upotrebu monopola fizičkog nasilja i koja uživa bar minimum podrške vlastitog stanovništva.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
17-04-2010 09:19 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Organizacija Dzemala 0 1,266 14-09-2011 09:33 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Organizacija - seminarski Dzemala 0 1,283 25-06-2011 11:21 AM
zadnja poruka: Dzemala
  Izazovi i promene u srednjem nivou menadžmenta savremenih organizacija profesorXXX 0 934 26-05-2011 11:42 PM
zadnja poruka: profesorXXX
  Etično poslovanje i strategija financiranja organizacija utemeljenih na konceptu ekon profesorXXX 0 891 25-05-2011 08:22 AM
zadnja poruka: profesorXXX
  Organizacija preduzeća Dzemala 0 3,981 02-02-2011 09:21 PM
zadnja poruka: Dzemala

Skoči na forum: