Diskontni i eskontni faktor

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Diskontni i eskontni faktor
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Finansijska matematika je grana primenjene matematike koja se bavi izučavanjem problema interesa (kamate). Problemi koji se u ekonomskim naukama postavljaju velikim delom su kvantitativne prirode, zbog toga svaki budući ekonomista mora poznavati osnove finansijske matematike kako bi vršio obračun u trgovini, industriji, bankarstvu i sl., odnosno kako bi uspešno rešavao probleme sa kojima se susreće.
U ovoj grani matematike razvijen je čitav niz metoda, kao što su: diskonti, metod interne stope prinosa, metod neto sadašnje vrednosti itd. Oni nam pomažu da rešavamo ekonomske probleme sa kojima se susrećemo kao što su na primer donošenje odluka da li raspoloživa sredstva investirati ili ostaviti u banku ukamaćena, odnosno primena ovih metoda omogućava da donesemo racionalne odluke o korišćenju ograničenih finansijskih sredstava koja su nam na raspolaganju.
Kod primenjene matematike u praksi je najvažnija sigurnost računanja - to znači izvesti račun na takav način da smo sigurni da je rezultat do kojeg smo dašli ispravan. Na taj način onaj ko rešava određeni problem ne rešava ga šablonski koristeći odgovarajuće formule već shvata suštinu zadatog problema.
Poznavanje pravila finansijske matematike je od presudne važnosti za rešavanje ekonomskih problema i zato svaki budući diplomirani ekonomista mora poznavati osnovna pravila ove grane matematike.
U ovom radu upoznaćemo se sa jednim od tih pravila, a to je operacija diskontovanja (eskontovanja) i određivanj diskontnog (eskontnog) faktora, odnosno određivanje početne vrednosti ili sadašnje vrednosti kapitala kada nam je poznat njegova krajnja vrednost.

Pojam kamate (interesa) i interesni račun

Pojam kamate (interesa)

Kamata, interes, je dobit koju prima vlasnik kapitala za kapital ustupljene drugom licu na korišćenje, odnosno uspostavljanjem kreditnog odnosa između dužnika i poverioca, dužnik plaća određeni novčani iznos tj., kamatu poveriocu kao naknadu (cenu) za korišćenje, na određeno vreme, pozajmljenog novca.
Ona se odobrava u postocima (٪) uložene, pozajmljene glavnice i plaća se sve dok se koristi pozajmljeni novac tj. novac poverioca.
U ulozi poverioca obično se nalaze banke i druge velike finansijske institucije kao što su osiguravajuća društva i penzioni fondovi, a na strani dužnika nalaze se preduzeća različitih vlasničkih oblika, ali i pojedinci kao fizička lica.
Ukupna suma novca koju dužnik pozajmi i koristi naziva se kapital ili glavnica, a iznos koji se godišnje plaća za svaki 100 novčanih jedinica od sume pozajmljenog novca (glavnice) naziva se kamata ili interesna stopa, dok ukupna suma novca koju će dužnik isplatiti poveriocu za pozajmljeni novac uz kamatnu stopu je upravo kamata ili interes.
Koristeći odgovarajuće kamatne račune (proste ili složene) možemo da obračunamo kamatu u različitim vremenskim trenucima. Vreme igra bitan faktor pri obračunavanju kamate pomoću kamatnih računa.
Osnovni razlog uzimanja u obzir vremena kao bitnog faktora obračuna jeste činjenica da novac ima promenljivu vrednost u toku (proticanjem) vremena. Uzimanjem u obzir ove činjenice uvažavamo koncept vremenske vrednosti novca - promena vrednosti novca tokom vremena.

Koncept vremenske vrednosti novca

Ova vrednost novca, proističe iz shvatanja oportunitetnih troškova novca. Prema tom shvatanju, novac nije besplatan, on ima svoju cenu.Ta cena je određena propuštenim prinosom koji se mogao ostvariti ulaganjem raspoloživog novca u manje ili više rentabilne alternative koje su na raspolaganju preduzeću u datom vremenskom periodu.
Koncept vremenske vrednosti novca se objašnjava jednostavnom tvrdnjom da dinar danas vredi više od dinara koji će biti primljen sutra ili u nekom drugum budućem vremenskom periodu. Navedena tvrdnja važi zbog toga što dinar kojim se raspolaže danas može biti odmah uložen u posao da bi se ostvario neki prinos od njegove upotrebe.
Preduzeće neće uložiti 1 dinar danas ukoliko ne očekuje da će dobiti više od jednog dinara kasnije s obzirom da ima cilj da ostvari izvesan prinos na ulaganja koja vrši.
Iz istog razloga ako neki projekat obećava primanja od 1 dinar posle godinu dana, preduzeće će prihvatiti njegovo finansiranje samo pod uslovom da taj projekat zahteva ulaganje manje od 1 dinar danas. Očekivanja da se primi 1 dinar posle godinu dana, ima zbog toga, sadašnju vrednost, odnosno vrednost danas nešto manju od 1 dinar, koliko manju zavisi od toga koliko preduzeće može da zaradi na novcu koji je uložio (investirao).
Upravo ovakav način rezonovanja i računanja predpostavlja solidno poznavanje finansijske matematike, a posebno poznavanje složenog interesa i diskontovanja.

Interesni račun

Pre svega potrebno je istaći razliku između prostog i složenog interesnog računa.
Suština prostog interesnog računa je da se kamata računa na istu osnovicu u svim obračunskim perodima i on se primenjuje za računanje kamate do godinu dana. Za razliku od njega kod složenog interesnog računa kamata se iz perioda u period računa na osnovicu uvećanu za kamatu iz predhodnog perioda. To zapravo znači da se kod složenog kamatnog računa kamata obračunava u svim obračunskim perodima na sve veću i veću glavnicu koja je predhodno uvećana za iznos kamate iz predhodnog obračunskog perioda,


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
07-05-2010 05:41 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Čovjek kao faktor sigurnosti i prometa - hr derrick 0 1,213 03-06-2013 02:59 PM
zadnja poruka: derrick
  Cesta kao faktor sigurnosti saobraćaja derrick 0 1,462 08-02-2013 12:41 PM
zadnja poruka: derrick
  Etarska ulja kao biohemijski faktor ekologije oprasivanja Maja 0 1,276 08-02-2012 10:08 AM
zadnja poruka: Maja
  Strane direktne investicije kao faktor privrednog rasta i razvoja Vesnica 0 2,142 08-05-2010 04:57 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Budžet kao faktor preraspodele nacionalnog dohotka Vesnica 0 2,129 06-05-2010 11:13 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: