Developerov san

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Jovica
Unregistered

 
Poruka: #1
Developerov san
[Slika: skpz01a.jpg]

Čitava priča koja okružuje telefon Android G1 kod autora teksta je evocirala brojne uspomene s kraja osamdesetih godina, kada je došao u posed svog prvog računara. Komplikovana procedura dobavljanja telefona, uzbudljiva nova tehnologija koja vam postaje dostupna, osećaj da se nalazite u središtu nečeg sasvim novog – sve to su okolnosti koje prate dolazak prvih mobilnih telefona baziranih na operativnom sistemu Android u Srbiju.

Oni koji su upućeniji u priču o telefonu T-Mobile G1, kako se zove prvi telefon baziran na operativnom sistemu Android, znaju da je ovaj telefon u prodaji samo na tržištu Sjedinjenih Američkih Država i da se još ne prodaje ni u jednoj evropskoj zemlji. Telefoni koji se mogu kupiti u SAD vezani su za ugovore sa operaterom T-Mobile, tako da ih ni tamo nema u slobodnoj prodaji (barem za neupućene). Međutim, pošto se radi o mobilnom telefonu i uopšte operativnom sistemu koji je potpuno nov i potrebna mu je podrška nezavisnih programerskih kuća kako bi se baza programa za njega povećala, Google i T-Mobile nude programerima posebnu verziju G1 telefona, G1 developer phone. Radi se o telefonu koji nije vezan za mobilnog operatera i koji je u potpunosti otključan, tako da su mu svi softverski resursi, uključujući i operativni sistem, dostupni za menjanje.

G1 developer phone se isporučuje u 17 evropskih zemalja i to samo registrovanim Android developerima, koji su za tu titulu platili 25 dolar na Android developer sajtu. Po registraciji i naručivanju telefona plaća se cena od 399 dolara za sam telefon, uz dodatnih 180 dolara za troškove carine i transporta (ovo je barem slučaj za Nemačku, a verovatno je cena i u drugim evropskim zemljama slična, dok je u Americi dostava besplatna). Uz telefon registrovani developer ima i mogućnost da svoje aplikacije nudi preko Android Marketa.

Za pomenutu sumu dobijate paket u kom se nalaze sam telefon, USB kabl za povezivanje sa računarom, punjač za telefon i slušalice sa mikrofonom. Punjač za telefon ima utičnicu koja je urađena po američkom standardu, ali podržava i napon od 220 V, tako da je potreban adapter, koji samo omogućava da se punjač fizički ubaci u „naše” utičnice, bez potrebe za pretvaračem napona. Na svu sreću, punjenje telefona je moguće i preko USB kabla, pošto se isti priključak koristi i za USB konekciju i za punjenje telefona. Poslednji deo skromnog paketa čine slušalice sa handsfree funkcionalnošću. One se takođe priključuju na USB priključak telefona, koji je ujedno i jedini priključak na telefonu. Dokumentacija se svodi na bukvalno dva lista hartije, gde se objašnjava kako se ubacuje kartica u telefon i ostale bazične operacije nad njim. Za developere je valjda i to dovoljno...

[Slika: skpz01b.jpg]

Sam telefon je tamnosive boje, sa velikim ekranom osetljivim na dodir koji dominira prednjom stranom telefona. Displej je pokretni deo telefona i njegovim pomeranjem udesno otkriva se puna QWERTY tastatura sa 48 tastera raspoređenih u pet redova. Odmah ispod ekrana nalazi se široki pravougaoni meni taster, ispod koga stoje četiri okrugla tastera za iniciranje poziva, povratak na desktop, povratak na prethodnu opciju i za prekid razgovora. U sredini između navedenih tastera nalazi se trackball. Na desnoj bočnoj strani telefona nalaze se tasteri za pojačavanje i utišavanje zvuka, a pri dnu leve bočne strane telefona nalazi se dugme za aktiviranje kamere i slikanje. Donji deo telefona, na kom su meni i ostali tasteri, blago je povijen nagore, tako da telefon nije potpuno ravan. Na donjoj ivici telefona nalazi se nestandardni mini-USB konektor koji ima više namena: priključivanje headseta, punjenje baterija i povezivanje s računarom. Ovaj konektor je od ulaska prljavštine zaštićen poklopcem koji je gumenom „niti” povezan sa telefonom, tako da se ne može lako izgubiti. MicroSD kartica od 1 GB koja dolazi uz G1 nalazi se pri dnu leve ivice telefona. Da bi joj se pristupilo, neophodno je otvoriti tastaturu i na taj način doći do kraja poklopca koji krije karticu i koji je takođe privezan na kućište telefona kako bi se izbeglo njegovo gubljenje. Sa zadnje strane telefona, pri samom vrhu, nalaze se objektiv kamere od 3,2 megapiksela i mali zvučnik koji služi kao spikerfon. Kod developer verzije telefona zadnji deo telefona sadrži srebrnkastu grafiku sa malim androidom na sebi, što nije slučaj kod „običnih” Android telefona koji su dostupni u beloj, sivoj ili crnoj boji. Zadnja površina telefona je prevučena posebnim materijalom koji na dodir podseća na gumu, čime je postignuto bolje prianjanje telefona u ruci.

Telefon ne spada u grupu onih sa manjim dimenzijama (118 x 56 x 17 mm), što je teško i očekivati s obzirom na to šta je sve spakovano u njega. U korišćenju, gledano čisto sa mehaničkog aspekta, odaje utisak robusnosti i jednostavnosti, mada sa aspekta dizajna definitivno ne spada u „fensi” proizvode poput iPhonea. Stavka koja kvari utisak jeste škriputanje telefona koje nastaje kada se displej pritiska ka tastaturi (u sklopljenom stanju), ali uprkos tome preklopni mehanizam deluje solidno i trajno.

Kada je tastatura u pitanju, tasteri su raspoređeni u pet redova, od kojih prva četiri reda imaju po 10 tastera, a poslednji red, u kojem su funkcijski tasteri i razmaknica (space), ima osam tastera. S obzirom na dimenzije telefona, tastatura je dosta komforna, sa tasterima koji su prilično ravni i imaju mali hod, ali se na kucanje na ovoj tastaturi dosta lako navikava. Za neke korisnike postojanje izbočenog dela na dnu telefona sa funkcijskim tasterima predstavlja problem prilikom držanja telefona. Taj deo se nekako mora obuhvatiti i ostavlja mogućnost korišćenja samo palca kod kucanja desnom rukom, ali je realno dosta teško i zamisliti kucanje koje uključuje druge prste osim palčeva (barem je takvo naše mišljenje). Kao što je rečeno, u poslednjem redu su funkcijski tasteri, u koje spadaju standardni ’Shift’ i ’Alt’, ali i Google specifični taster ’Search’ koji inicira pokretanje Googleovog dijaloga za pretragu. Specijalni karakteri su na tasterima označeni svetloplavom bojom i pristupa im se korišćenjem tastera ’Alt’ ili ’Shift’ (kada ti znaci nisu na slovima, jer ’Shift’ na slovima inicira prikazivanje velikih slova). Od funkcijskih tastera, na početku predzadnjeg reda je „menu” taster, koji ima istu funkcionalnost kao istoimeni taster na dnu telefona. Vredi još napomenuti i to da je na G1 telefonu znak @ dobio poseban taster. Sve u svemu, tastatura je veoma funkcionalna i deluje kvalitetno, a u poređenju sa tastaturama običnih mobilnih telefona omogućava mnogo brže i lakše kucanje bilo kakvog teksta.

Za pokretanje ozbiljnog operativnog sistema kakav je Android neophodan je jak procesor, naravno u kategoriji procesora za mobilne telefone. HTC, koji je proizvođač ovog telefona, ugradio je u G1 procesor Qualcomm MSM7201A koji radi na taktu od 528 MHz. Radi se o RISC procesoru koji je baziran na jezgru ARM 11 i izrađen u 65 nm tehnologiji. On se već uveliko koristi u velikom broju smartphoneova. Telefon poseduje ROM od 256 MB i RAM od 192 MB, a za smeštaj multimedijalnih sadržaja uz telefon dolazi microSD kartica kapaciteta 1 GB, koja se može zameniti većom kapaciteta do 8 GB. Telefon je quad-band i podržava frekvencije 850/900/1800/1900 MHz. Displej telefona ima dijagonalu 3,2 inča i HVGA rezoluciju (320 x 480), osetljiv je na dodir i daje kvalitetnu i oštru sliku, uz nešto slabiju vidljivost pri jakom dnevnom svetlu, prevashodno zbog odbljeska površine ekrana. U naprednije karakteristike telefona spadaju ugrađeni GPS, digitalni kompas, 3D akcelerometar, IEEE 802.11b/g WiFi i Bluetooth 2.0, tako da je teško naći „skraćenicu” koju G1 ne podržava. Za napajanje svega ovoga koristi se litijum-jonska baterija kapaciteta 1150 mAh, koja uz aktivno korišćenje telefona ume dosta brzo da ispusti dušu, iako proizvođač telefona navodi trajanje od fantastičnih 406 minuta razgovora u GSM mreži ili 319 časova u stend-baj režimu na istoj mreži.

Kada telefon prvi put pokrenete, neophodno je da se ulogujete na svoj Google nalog ako ga imate ili da napravite novi ukoliko ga nemate, bez čega jednostavno ne možete da nastavite rad. Za ovo je neophodno da vaš broj kod mobilnog provajdera ima omogućen pristup Internetu. Uz to je potrebno ručno podesiti parametre internet konekcije, tako da za manje stručne korisnike ovo može da predstavlja problem. Ipak, posle procesa instalacije, pred vama će se ukazati „desktop” operativnog sistema Android, za koji se vredi pomučiti. Glavna radna površina na centralnom delu sadrži analogni sat, što je gedžet koji se može ukloniti. Na vrhu ekrana je uobičajena „statusna linija” telefona koja sadrži digitalni sat, pokazivač stanja baterije, jačinu mreže, a zavisno od režima rada telefona i stanje GPS uređaja, jačinu WiFi mreže, postojanje alarma i slično. U statusnoj liniji telefona ispisuju se i obaveštenja o događajima kao što su propušteni pozivi, primljene poruke (kako SMS tako i IM) i uopšte sve važne notifikacije. Njihovi detalji se mogu videti tako što se statusna linija jednostavno prstom „svuče” na dole.

[Slika: skpz01c.jpg]
Na dnu ekrana nalazi se mali pravougaonik sa strelicom na sebi, koji predstavlja pandan Windowsovom dugmetu Start. Povlačenjem ovog dugmeta nagore otkriva se lista sa ikonama instaliranih aplikacija, od kojih se svaka posle dužeg držanja može prevući na desktop i tako postati lakše dostupna. Desktop se sastoji od tri virtuelne površine od kojih je inicijalno vidljiva srednja, a ostale se jednostavno „dovlače” prevlačenjem prsta preko ekrana u desnu ili u levu stranu. Krajnje desna strana na vrhu sadrži Google pretragu, koja predstavlja još jedan gedžet koji se može ukloniti ukoliko ga ne želite. Sve aplikacije se jednostavno startuju pritiskom prsta na ikonicu, a tipično je da se opcijama pokrenutih aplikacija pristupa preko dugmeta ’Menu’. Ono što nakon dužeg korišćenja telefona počinje da iritira jeste nedostatak virtuelne tastature koja bi omogućila unos teksta preko ekrana osetljivog na dodir, pošto za unos bilo kakvog teksta morate da rasklapate telefon i koristite ugrađenu tastaturu.

Od preinstaliranih aplikacija nezaobilazne su one koje se baziraju na Googleovim online servisima – Gmail, YouTube, Calendar, IM i Google Maps. Sve su one prilagođene korišćenju na mobilnom telefonu, uz održavanje veze sa matičnim web aplikacijama preko Gmail naloga vezanog za telefon prilikom inicijalne instalacije. Tako se Gmail pošta skida na telefon prilikom svake sinhronizacije pa je moguće čitati je offline, a ukoliko se mail napiše bez internet konekcije, pošta će biti poslata kada se konekcija uspostavi. YouTube prikazuje prilagođenu početnu stranicu i generalno omogućava pristup svim servisima kao i sa računara. Prikaz video snimka uvek se odvija preko celog ekrana, teče glatko, a kvalitet slike
veoma je dobar. Za četovanje je zadužena IM aplikacija koja je u stvari GTalk za mobilne i nudi sve opcije kao i desktop pandan, izuzev glasovne komunikacije. Oblast koju G1 softver zasad nije pokrio jeste softver za navigaciju, pa se sada kao rešenje nudi Google Maps, koji je za naše uslove neprimenljiv, ali i generalno nepraktičan. Pored toga što za naše krajeve ne postoje detaljnije mape, Google Maps ne može da „živi” bez internet konekcije, pošto slike trenutne oblasti uvek skida sa Googleovih servera. Na taj način on istovremeno troši internet konekciju (kod nas ne tako dostupnu u svakom trenutku) i arči novac za prenos podataka (kod nas ne tako zanemarljiv kao u razvijenom svetu), što nam daje puno pravo da kažemo da je ova aplikacija za naše uslove uglavnom neupotrebljiva. Još jedna stvar o kojoj treba voditi računa kod korišćenja G1 telefona jeste to da on, ukoliko vaš broj ima mogućnost prenosa podataka (GPRS/EDGE/3G), to i čini neprekidno, u pozadini sinhronizujući sadržaje sa serverima i proveravajući ima li poruka na GTalku, što ponekad može neprijatno da udari po džepu.

Uz telefon dolazi i jednostavan muzički plejer koji će muzičke sadržaje grupisati po albumima i izvođačima, omogućiti kreiranje plej lista i uobičajene funkcionalnosti reprodukcije muzike. Interesantno je rešena i SMS/MMS aplikacija, koja poruke grupiše prema osobama s kojima se razmenjuju, tako da tok poruka podseća na čet. Ugrađeni web brauzer koristi isti engine kao i Chrome i veoma dobro prikazuje stranice pa, osim razlike u dimenzijama uređaja, surf Internetom ni po čemu ne zaostaje za onim na klasičnim računarima. Kretanje po stranicama koje su veće od ekrana vrši se povlačenjem prsta po ekranu ili korišćenjem trackballa, pri čemu su na dnu ekrana prisutne ikonice za zumiranje u oba smera i opcija za brzo pronalaženje željenog dela stranice prevlačenjem „lupe” preko znatno umanjene stranice. Ono što kod surfa može da zasmeta jeste to da je linkove ponekad teško pogoditi prstom, naročito ako se radi o tekstualnim linkovima koji su vertikalno poređani. Zbog toga je neizbežno pitanje zašto G1 ne podržava korišćenje specijalnih „olovaka” za navigaciju, što je slučaj sa većinom ovakvih uređaja.

Ugrađena kamera od 3,2 megapiksela jedna je od najslabijih strana telefona. Pored toga što nije u stanju da snima video, što je više stvar softvera i očekuje se da će biti rešena u nekoj od narednih verzija Androida, kamera je spora, a slike su prilično lošeg kvaliteta – mutne i nejasne, uspevaju samo u idealnim uslovima osvetljenja (uglavnom napolju), dok odsustvo blica čini telefon neupotrebljivim u uslovima smanjenog osvetljenja. Sve što se može podesiti u vezi sa kamerom vezano je za način skladištenja slika, a bilo kakva podešavanja koja bi mogla pomoći da se popravi kvalitet slike izostavljena su. Ako ijedan deo paketa G1 ostavlja utisak nedovršenosti, onda je to nesumnjivo kamera, koja predstavlja veliko razočaranje. Kad smo već kod slabosti telefona, tu svakako spada i trajanje baterije, koje se drastično smanjuje ukoliko se koristi neka od mogućnosti koje G1 upravo i čine tako moćnim – WiFi, GPS... Uz intenzivno korišćenje ovih mogućnosti telefona, uspećete da potrošite bateriju za mnogo manje od jednog dana; čak i kad ih dosta umereno koristite, teško da ćete telefon puniti ređe od jednom u tri do četiri dana.

[Slika: skpz01d.jpg]

Set preinstaliranih programa lako se može proširiti novim aplikacijama preko Android Marketa, aplikacije koja se oslanja na istoimeni portal na kojem developeri postavljaju Android aplikacije. Do nedavno su na Android Marketu postojale samo besplatne aplikacije, a odskora će softverske kuće svoje aplikacije moći i da prodaju preko ovog portala. Iako Android Market „na papiru” obiluje aplikacijama, mali broj njih je nešto više od gedžeta koji demonstriraju neke od naprednih opcija Android OS-a. Nadamo se da će plaćene aplikacije doneti novi nivo upotrebljivosti G1 telefonu, čiju smo moć do sada uglavnom samo naslućivali na osnovu postojećih aplikacija.

Oni koji u G1 telefonu vide nešto sasvim novo i drugačije svakako su developeri, koji za razvoj Android aplikacija imaju veoma dobru podršku. Sa sajta http://developer.android.com moguće je besplatno skinuti Android SDK, čija je trenutna verzija 1.1 nedavno ugledala svetlo dana. SDK uključuje sve neophodne alate za razvoj i debagovanje aplikacija, uključujući i simulator u kom možete bez telefona isprobati svoje aplikacije. Postoji i poseban drajver koji vam omogućava da aplikacije debagujete i na samom telefonu, a tu su i alati koji olakšavaju kreiranje GUI-ja, rad sa SQLite bazom i slično. SDK se izuzetno dobro integriše u Eclipse, čime se postiže izuzetan komfor u razvoju aplikacija. Android aplikacije pišu se u programskom jeziku Java, a Android developer sajt nudi odličnu dokumentaciju i primere za programere koji su novi u svetu Android programiranja. Programerska zajednica van matičnog sajta takođe je vrlo aktivna, tako da svima koji žele da razvijaju aplikacije za ovu novu i uzbudljivu platformu neće nedostajati resursa.

Ako jednom rečju želimo da okarakterišemo telefon G1 baziran na Androidu, onda bi ta reč bila „potencijal”. Ali, ova reč ne ide bez atributa „nedovoljno dobro iskorišćen”, pošto sa lošom kamerom, kratkim životnim vekom baterije, nedostatkom virtuelne tastature i malom bazom ozbiljnog softvera, G1 teško da može da konkuriše smart telefonima iz svoje cenovne kategorije. Za autora teksta, kao okorelog programera, svi ovi nedostaci ipak nisu ništa u poređenju sa potencijalima koje G1 stavlja nadohvat ruke i ne sumnjamo u to da će u nekoliko narednih apdejtova mnoge mane G1 telefona biti ispravljene, tako da će konačno početi da liči na „izbrušen” proizvod. Dotle, možda će baš neke od naših aplikacija obogatiti bazu softvera Android telefona i učiniti ga respektabilnom snagom na surovom tržištu mobilnih telefona.

izvor:
SK
12-05-2009 10:47 PM
Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Skoči na forum: