Demografska tranzicija u Srbiji

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Demografska tranzicija u Srbiji
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz geografije.

У демографији, термин демографска транзиција се користи да опише прелаз са високих стопа наталитета и стопа морталитета на ниске стопе, који се дешава као последица економског развоја држава са прединдустријске на индустријску економију. Обично се описује кроз модел "Демографске транзиције" који описује популационе промене током времена. Настао је на запажањима започетим 1929. од стране америчког демографа Ворена Томпсона (Wаrrеn Тhоmpson) који је посматрао промене, или прелаз стопа наталитета и морталитета у индустријализованим друштвима у протеклих 200 година или више. Већина развијених земаља је већ у фази 4 овог модела, док је већина земаља у развоју у фази 2 или фази 3, али више нема држава које су у фази 1.

Основи Модела демографске транзиције

Транзиција подразумева 4 фазе (по некима их има 5).
У фази 1, код прединдустријских друштава, и стопе наталитета и стопе морталитета су високе и брзо осцилирају зависно од природних фактора, као што су суша и болести, што све ствара релативно стабилну и младу популацију.
У фази 2, код земаља у развоју стопе морталитета опадају брзо захваљујући бољој исхрани и санитетској заштити, што је проузроковало повећање очекиваног трајања живота и смањило обољевања. Ове промене се догађају обично због проналазака у фармакологији, напретка технологије, основне здравствене заштите и образовања. Без упоредног пада и стопа наталитета проузрокује се дебаланс, који у земљама у овој фази проузрокује велики пораст популације.
У фази 3 стопа наталитета опада захваљујући коришћењу контрацепције, порасту плата, урбанизацији, редукцији нетржишне пољоривреде, порасту статуса и образовања жена, и осталих друштвених промена. Популациони раст почиње тада да се смањује.
Током фазе 4 и стопе наталитета и стопе морталитета су ниске. Стопе наталитета чак могу опасти и испод нивоа за просту замену становништва као што се десило у Италији, Шпанији и Јапану, што доводи до депопулације, што је претња за многе индустријске гране које послују на основу популационог раста. Стопе морталитета могу остати константно ниске или чак мало порасти због пораста обољења узрокованих ниским нивоом вежбања и великом гојазношћу као и старењем становништва у развијеним земљама.

Ово је идеализована, сложена слика популационих промена у овим земљама. Модел је уопштавање који може да се примени на ове земље као групу, али не може да адекватно опише појединачне случајеве. То је опсег у оквиру којег ће данас неразвијене земље пролазити. Многе земље као што су Источноазијски тигрови, Кина, Бразил и Индија су прошли кроз Модел демографске транзиције веома брзо захваљујући брзим социо-економским променама. Неке земље, посебно афричке држеве, немају устаљени ток демографске транзиције због утицаја страгнантног економског развоја и утицаја сиде.
Фаза 2
Ова фаза доводи до раста популације и драстичног пада стопа морталитета. Промене које су довеле до ове фазе у Европи је пре свега била Аграрна револуција у 18. веку. Земље које су данас у овој фази су Нигерија, Кенија и Бангладеш. Пад стопе морталитета је условљен пре свега утицајем две врсте фактора:
Прво, побољшањем исхране која је последица већих приноса у пољопривредној производњи, и која је смањила смртност од глади. Ова побољшања у пољопривредној производњи укључују ротацију култура, селекцију и нове технологије у семенарству. У Енглеској, веће богатство је омогућило људима де раде на својим фармама мање и да се раније жене, што је допринело индустријском развоју и истовремено незнатно повећало стопу наталитета. Други фактор у вези хране је био увођење кромпира и кукуруза са америчког континента. Ове нове културе су прихваћене у исхрани Европљана, посебно у Северној Европи. Ове врсте су имале другачији вегетациони период па нису као већина дотадашњих врста лоше рађала када су биле неповољне године, тако да је становништво имало увек један сигуран извор хране. Данас у земљама у развоју, промене су настале на основу повећања пољопривредних приноса на основу високопродуктивних врста и осталих побољшања у фармерској техници типичних за Зелену револуцију. Растуће знање о базичној исхрани и коришћење протеина, витамина и минерала у разноврсној исхрани је такође поправило здравље у земљама са потхрањеним становништвом.
Друго, значајни напредци направљени у јавном здрављу који су редуковали морталитет, посебно код одојчади и мале деце. Заправо то и нису сами медицински препарати, колико побољшања у водоснабдевању, увођењу канализације, лична хигијена која је последица растућег знања о узроцима појединих болести. Заправо, вероватно најважнији фактор је растућа писменост жена повезана са јавним здрављем и едукационим програмима у касном 19. веку и раном 20. веку. У земљама у развоју приступ контрацепцији да би се спречила сида, вакцинација, и присуство антибиотика су такође значајни фактори.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
17-05-2010 10:32 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Nacionalni parkovi u Srbiji Vesnica 0 2,706 17-05-2010 10:31 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: