Džon Lok - Ogled o ljudskom razumu

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


. . . Svojom filozofijom Lok pripada onome pravcu, kome je osnivač Bakon. Taj pravac je kao što smo videli, empirizam. Lokova teorija se naziva reprezentacionom teorijom ideja i po njoj su istinite samo realne i adekvatne ideje, odnosno, one koje imaju realne prototipove. Međutim, osporivači ove teorije kažu da se na osnovu ideja nikada ne može dokazati postojanje stvari po sebi i zato su je negirali čak i Lokovi naslednici.
Predmet ovog rada biće jedno od njegovih čuvenih dela, Ogled o ljudskom razumu. Osnovni cilj rada jeste da ukaže karakter i filozofske ideje, koje Džon Lok zastupa u ovom delu.


Džon Lok – Ogled o ljudskom razumu

Delo u kome je Lok izložio svoje filozofske poglede nosi naslov „Ogled o ljudskom razumu". U uvodu on definiše to delo „istražvanjem o poreklu, izvesnosti i obimu ljudskoga znanja, o razlozima i stepenima verovanja, mnjenja i odobravanja". On hoće da objasni način, na koji razum dolazi do pojmova o predmetima, da odredi stepene izvesnosti znanja, da obeleži granice između mnjenja i znanja i da utvrdi razloge koji opredeljavaju naše mnjenje onde gde nije moguće doći do pouzdanog znanja. Prisustvujući češće u krugu svojih prijatelja filozofskim prepirkama, koje su se uvek svršavale bez uspeha i rezultata, Lok je, veli, došao na misao, da filozofskim istraživanjima treba da predhodi kao prvi uslov ispitivanje o granicama ljudskoga razuma, o tome koji su predmeti njemu pristupačni, a koji su van njegovoga domašaja. To je bio povod njegovim esejima.

U svojoj knjizi svog dela »Ogle o ljudskom saznanju« Lok podvrgava kritici Dekartovo učenje o urođenim idejama. Ako zaista posedujemo urođene ideje, onda, očigledno, zajedno sa njima posedujemo i apriorno, tj. nezavisno od iskustva, znanje. Prema tome, nužno je dokazati da u našoj svesti ne postoje nikakve urođene ideje i pred¬stave, a to znači ujedno dokazati da ne posedujemo ni apriorno znanje. . .

S A D R Ž A J

UVOD 3
1 Džon Lok – Ogled o ljudskom razumu 3
ZAKLJUČAK 5
LITERATURA 6