Carinjenje robe - diplomski rad

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
derrick Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 3,108
Pridružen: Jul 2009
Poruka: #1
Carinjenje robe - diplomski rad
SADRŽAJ:

1 UVOD 2
1.1 Pojam carine i robne razmene 3
1.1.1 Pojam carine 3
1.1.2 Robne razmene i carinska roba 4
1.1.3 Carinska obaveza i carinski obveznik 8
1.2 Carinski sistem i carinsko poslovanje 9
1.2.1 Vrste carinskih sistema 10
1.3 Harmonizacija carinskog sistema Srbije sa sistemom Evropske Unije i svetske trgovinske organizacije 11
1.4 Razvoj carinskog sistema u Srbiji 13
1.5 Kompleksnost carinskog sistema Srbije 17
1.6 Cilj i svrha izrade diplosmkog rada 18
2 PROJEKAT DIPLOMSKOG RADA 18
2.1 Osnovni podaci za izradu diplomskog rada 20
3 CARINSKI POSTUPAK : Stavljanje robe u slobodan promet 20
3.1 Postupak sa robom po prelasku carinske linije 22
3.2 Pregled robe 24
3.3 Podnošenje JCI i drugih propisnih isprava 27
3.4 Prijem JCI i drugih propisnih isprava 30
3.5 Obračun carine i drugih uvoznih dažbina 30
3.5.1 Obračun akcize 32
3.6 Plaćanje carinskog duga i stavljanje robe u slobodan promet 34
4 ZAKLJUČAK 37
5 LITERATURA 38



1 UVOD

Carina predstavlja obavezu uvoznika – izvoznika da, u momentu kada roba prelazi nacionalnu granicu, plati propisanu sumu novca u korist države. Carina predstavlja vrstu posrednog poreza koji se naplaćuje kada roba prelazi carinsku liniju. Cilj carine nije da poveća državni prihod, već zaštita domaće proizvodnje, naročito one koja tek počinje da se razvija.

Carine predstvljaju stabilan i dugoročan instrument regulisanja spoljne trgovine i zaštite domaćeg tržišta. U većini zemalja carinska tarifa se propisuje zakonom. Carinska tarifa ne može da se menja od slučaja do slučaja i prema trenutnoj potrebi kao drugi instrumenti spoljnotrgovinske politike.

Osnovna podela carina, po kriterijumu kretanja robe u odnosu na nacionalno tržište, je na uvozne, izvozne i tranzitne carine.Podela carina prema cilju primene je na zaštitne, fiskalne, prohibativne i retorzivne. Takođe, carine mogu biti autonomne i ugovorne (konvencionalne).

1.1 Pojam carine i robne razmene

Carina predstavlja dažbinu koja se naplaćuje, najčešće, na uvoznu robu u vidu novčanog iznosa, a po utvrđenim carinskim stopama u Carinskoj tarifi, bilo u cilju zaštite domaće privrede, fiskalnih, socijalnih i drugih razloga. Kod nekih zemalja postoji i carina na robu koja sa izvozi iz zemlje, npr. u Indiji na žitarice u cilju prehranjivanja domaćeg stanovništva.

1.1.1 Pojam carine
Pojam carine i uloga carina je zaštita domaće proizvodnje, a sekundarna uloga fiskalni efekat koji ona ispoljava pri punjenju budžeta određene države.
Carine koje se najčešće javljaju su:

1. Po pravcu kretanja:
o uvozne
o izvozne
o provozne (tranzitne)

2. Po svrsi carine:

a) fiskalne (finansijske) i zaštitne (ekonomske) – fiskalna se uvodi radi povećanja prihoda države, tako npr., ako bi neka severno-evropska država uvela carinu na juzno voce, to bi predstavljalo fiskalnu carinu jer ne bi imala zaštitni karakter po domaću proizvodnju. Međutim, naplata carine na robe koje se trenutno u zemlji ne proizvode, ali se u skoroj budućnosti očekuje proizvodnja, predstavljala bi zaštitnu carinu. Zaštitna carina se uvodi u cilju zaštite domaće proizvodnje od inostrane konkurencije.

b) Socijalno-politička carina – uvodi se iz socijalnih i političkih razloga, i tu se radi mahom o izvoznoj carini na određene proizvode, npr. životne namirnice.

3. Po načinu obračuna:
a) carine prema vrednosti robe – robu manje vrednosti manje tereti u odnosu na vredniju i skuplju robu.
b) specifične carine – obračunavaju se po jedinici mere, npr. po komadu, litru, metru, kilogramu i sl.
c) kombinovane (mešovite) carine – predstavljaju vid kombinacije prethodne dve.

4. Po načinu propisivanja:

• autonomna carina – jedna država je zavodi samostalno i nezavisno od međunarodnih normi snagom svog suvereniteta.
• ugovorne (konvencionalne) carine – propisuju se na bazi dvostranih ili višestranih sporazuma između država. Tako između zemalja članica EU nema carina pri prometu roba, a postoji zajednička carinska tarifa prema trećim zemljama.
• kombinovane – kombinacija a) i b)

Po ekonomsko-političkom dejstvu:

• prohibitivne (zabranjujuće) carine – carine koje su toliko visoke da praktično onemogućavaju uvoz roba na tržište.
• retorzivna (ratnička) carina – protivmera neke države prema drugoj koja drži visoke carine.
• preferencijalne (povlašćene) carine – cilj im je da pospeše robnu razmenu sa određenim zemljama sa kojima je sklopljen takav sporazum.
• diferencijalne carine – otežavaju robnu razmenu, što robu iz jedne zemlje dovodi u nepovoljniji položaj u odnosu na robu iz drugih zemalja.
• antidempinske carine – oblik dopunske carine koja izjednačava cenu uvozne robe kada je ona niža od normalne, realne cene, a na to još ide i redovna carina.
• kompenzatorne carine – uvode se za robu koja je u zemlji porekla ili izvoza dobila neku subvenciju, premiju u vidu stimulacije izvoza, pa se u cilju neutralisanja tih subvencija naplaćuje kompenzetorna carina.


1.2 Carinski sistem i carinsko poslovanje

Carinski sistem predstavlja sređenu celinu instituta i pravnih propisa (autonomnih i međunarodnih) koji se primenjuju na određenoj carinskoj teritoriji. Ti instituti su : carinska roba, carinski nadzor, carinsko poručje, linija, obaveza, obveznik, oslobođenja od plaćanja carine i dr.

Carinski suverenitet je pravo određene države da primenjuje određeni sistem carina i carinske zaštite. Carina i carinski sistem svake zemlje su značajni regulatori uvoza, a ime i zaštite domaće proizvodnje. Ne može se trgovati bez dovoljnog poznavanja osnovnih instituta i instrumenata carinskog sitema svoje zemlje i zemlje potencijalnog partnera.

Carinski sistem predstavlja jedinstvo određenih naučno utvrđenih saznanja o osnovnim delovima i institutima kao što su: carinski prelaz, carinsko područje, carinski pogranični pojas, carinska roba, carinska vrednost itd. i određenog broja instrumenata kojima se konkretno ostvaruju njegovi ciljevi: carina, prelevmani, ramplasman.

Carinski sistem je deo pravnog sistema određene zemlje. On nastaje kao carinski suverenitet, odnosno neprikosnoveno suvereno pravo države da autonomnim pravnim odlukama reguliše funkcionisanje ovog podsistema. Carinski sistem je segment pravnog sistema jedne zemlje. On definiše pravila po kojima se moraju vladati pravna i fizička lica koja uspostavljaju ekonomske odnose sa inostranstvom u oblasti carinske zaštite domaće proizvodnje.
Carinski sistem, kao integralni deo privrednog sistema jedne zemlje, mora da bude usaglašen sa pravima, obavezama, i odgovornostima utvrđenim sistemskim rešenjima u drugim podsistemima: spoljno- trgovinskom, deviznom, poreskom, monetarnom, sistemu cena.
Carinski sistem se zasniva na carinskom suverenitetu kao neprikosnovenom pravu jedne samostalne, suverene države. NJeno je autonomno pravo da reguliše sistem carinske zaštite domaćeg ekonomskog prostora.
Carinski sistem kao integralni deo privrednog sistema definiše pravila po kojima se moraju vladati domaća pravna i fiziča lica koja uspostavljaju ekonomske odnose sa inostranstvom u oblasti carinske zaštite domaće proizvodnje. Kako su konkretni poslovi izvoza i uvoza roba i usluga dvostrani odnosi između domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica, te se propisi iz oblasti carinskog sistema odnose na postupak i obavezno pravno ponašanje i stranih pravnih i fizičkih lica.

Mada države svoje carinske sisteme uređuju autonomno, snagom svog carinskog suvereniteta, oni ipak uglavnom nisu potpuno autonomni, već su prožeti nižom međunarodnih propisa, što je korisno, jer unificiranje nekih resenja u carinskim sistemima više država dovodi do efikasnijeg i bržeg sprovođenja carinskog postupka.


3 CARINSKI POSTUPAK : Stavljanje robe u slobodan promet

Carinskim zakonom („Sl. glasnik RS“, br. 73/03, 61/05 i 85/05-dr. zakon) regulisan je postupak stavljanja robe u slobodan promet (konačno carinjenje robe), dok pitanje prodaje ocarinjene robe nije regulisano navedenim Zakonom.
Članom 166. stav 4. Carinskog zakona propisano je da ako se roba stavljena u postupak privremenog uvoza stavlja u slobodan promet, nosilac odobrenja je dužan da plati kompenzatornu kamatu na iznos utvrđenog carinskog duga, za period od dana prihvatanja deklaracije za privremeni uvoz do dana stavljanja u slobodan promet, po stopi koju određuje Vlada.
Odlukom o stopi kompenzatorne kamate („Sl. glasnik RS“, br. 118/04), Vlada je odredila stopu kompenzatorne kamate na iznos utvrđenog carinskog duga koja je jednaka godišnjoj eskontnoj stopi Narodne banke Srbije uvećanoj za 15 procentnih poena, primenom komforne metode obračuna.
Da bi se roba stavila u slobodan promet carinski postupci moraju biti ispunjeni određeni uslovi koji su bili poznati i u dosadašnjem važećem zakonu, odnosno da roba mora da bude obuhvaćena deklaracijom koju podnosi deklarant i da uz nju moraju biti priložene isprave za sprovođenje ovog postupka.
Ovde treba naglasiti da se prvi put u Carinskom zakonu predviđa mogućnost i korišćenja drugačijih isprava, osim deklaracija, kao što su knjigovodstveni zapisi, finansijska i materijalna evidencija koja se mora voditi na način naložen od strane carinskog organa.
Prvi put, ali ne odmah od početka 2004. godine, već kasnije, koristiće se elektronske deklaracije, odnosno podaci iz deklaracija pripremljeni prema određenim standardima (carinski model podataka verzija 1 i verzija 2 Svetske carinske administracije). Oni će se razmenjivati elektronskim putem između deklaranata i carinskih organa, uz sprovođenje svih faza postupaka predviđenih za prijem deklaracije.
Osim po svom obliku i medijumu, predviđena je mogućnost podnošenja deklaracija na različite načine, u različito vreme i sa različitom sadržinom i to:

• prethodna deklaracija;
• redovna deklaracija;
• nepotpuna deklaracija;
• naknadna deklaracija;
• rekapitulativna deklaracija.

Imajući u vidu osnovnu tendeciju iz novog Carinskog zakona, da se poštenim trgovcima omogući brzo, lako i efikasno sprovođenje carinskog postupka, uz najkraće zadržavanje robe pod carinskom kontrolom, ove deklaracije praktično predstavljaju povlasticu koja omogućuje sprovođenje postupka na napred naveden način i koje će veoma pažljivo biti odobravana.

Prethodna deklaracija je deklaracija koja je podneta carinskom organu pre prispeća robe sa svim potrebnim podacima i svim potrebnim priloženim ispravama, s tim što se mogu izvršiti samo potrebne kontrole usklađenosti podataka kao i logičke kontrole putem računara. Ova deklaracija se ne može primiti, jer nije ispunjen jedan od glavnih uslova, a to je prisutnost robe, međutim predstavlja veliko ubrzanje postupka, jer se po prispeću robe ne moraju vršiti radnje koje su već izvršene.

Nepotpuna deklaracija je deklaracija koja ne sadrži sve podatke o robi, potrebne za sprovođenje carinskog postupka, ali sadrži sve elemente potrebne za utvrđivanje carinskog duga i primenu spoljnotrgovinskih propisa koji se odnose na uvoz robe (npr. deklarant nije pribavio odgovarajuće uverenje o poreklu). Ova deklaracija se može primiti, s tim što je deklarant dužan da naknadno pribavi uverenje o poreklu i kao takvo ga naznači u deklaraciji. Nakon određenog roka, a na osnovu odobrenja carinarnice podnosi se dopunska deklaracija sa svim potrebnim podacima uz koju se prilaže nedostajuće uverenje.
Ako roba ocarinjena na osnovu knjigovodstvenih zapisa ili finansijske, ili druge dokumentacije, a radi se o uvozu iste vrste robe od strane istog uvoznika, odnosno korisnika, nakon određenog perioda, podnosi se rekapitulativna deklaracija, kojom se obuhvataju sprovedena carinjenja u prethodnom periodu.

Kada je u pitanju pregled robe i dokumentacije došlo je do najvećih izmena u novom Carinskom zakonu. Carinskom organu je data mogućnost da odluči da li će vršiti pregled predate dokumentacije ili izvršiti fizički pregled robe (član 95. Carinskog zakona). Ovde će doći do primene mehanizma selektivnog pregleda, to jest na osnovu određenih kriterijuma koji će biti razvijeni vršiće se izbor (selekcija) carinskih deklaracija, kod kojih će biti vršen ili pregled priložene dokumentacije, ili fizički pregled robe ili jedno i drugo.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
26-01-2010 04:39 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Osiguranje robe u domaćem i medjunarodnom transportu - diplomski VS1 0 658 17-06-2013 05:22 PM
zadnja poruka: VS1
  Ulazak robe u carinsko područje - diplomski derrick 0 485 18-02-2013 04:30 PM
zadnja poruka: derrick
  Informisanje potrošača o robi i izbor robe Dzemala 0 568 30-07-2011 02:14 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Diplomski rad - Korelacijske recenice. diplomski rad erik_bananamen 0 1,134 27-04-2011 10:36 PM
zadnja poruka: erik_bananamen
  Praćenje nabavke trgovinske robe - diplomski Dzemala 0 1,675 18-04-2011 12:43 AM
zadnja poruka: Dzemala

Skoči na forum: