Budžet

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
VS1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 5,631
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Budžet
1. UVOD

Osnovni instrument finansiranja javnih rashoda u svim savremenim državama je budžet, a u nekim zemljama i jedini. U budžetskoj teoriji postoje brojne definicije budžeta , jer se radi o kompleksnoj finansijskoj instituciji, pomoću koje država ostvaruje mnoge ekonomske, finansijske, političke i socijalne ciljeve. Klasično shvatanje budžeta zasniva se na tvrdnji da je budžet akt kojim se predviđaju i odobravaju, unapred i za određeni period vremena, prihodi i rashodi države.

Nešto više o tome sta je budžet , koja su njegova osnovna obeležja, principi i vrste može se saznati u narednom tekstu u odeljcima 3, 4 i 5 .

O donošenju i izvršenju, i kontroli izvršavanja budžeta u kratkim crtama obrazloženo je u odeljcima 6 i 7 teksta koji sledi.


2. POJAM BUDŽETA


Budžet je osnovni dokument za finansiranje državnih funkcija u svakoj državi.U zavisnosti od načina definisanja države, državnih funkcija i obaveza države, budžet se u teoriji definiše kao pravni akt ili zakon.
U našem sistemu , budžet je zakon koji se priprema i usvaja u „paketu” sa drugim zakonima.Značaj budžeta ogleda se i u tome sto budžet nije samo akt za finansiranje državnih funkcija, vec država preko instrumenata fiskalne politike i instrumenata raspodele sredstava ostvaruje i političku,ekonomsku i socijalnu funkciju.
Da bi se došlo do optimalnog sistema finansiranja funkcija , neophodno je poći od teorijskih osnova koje definišu državne funkcije, obaveze države i izvore finansiranja .Kada se utvrde funkcije i obaveze ,dolazi se do prihoda i izvora prihoda .Sve savremene države imaju pravni akt za finansiranje državnih funkcija, a to je najčešće državni budžet.Da bi država mogla da izvršava poslove vezane ze njenu nadležnost, neophodna su joj sredstva.
Izvori finansiranja državnih funkcija su uglavnom prihodi koje država ostvaruje od privrede, stanovništva i domaćih i inostranih zajmova.
Budžet kao državni akt treba da obezbedi finansiranje države u toku čitave budžetske godine.Otuda treba ukazati na cilj koji se želi postići budžetom i na znacaj koji budžet ima.
Osnovni ciljevi budžeta se mogu definisati kao odnos prema budžetu koji se mora postići i to : budžet je pregled javnih prihoda i javnih rashoda za jedan budući period ; da se za funkcionisanje države pribave sredstva koja su potrebna za vršenje državnih poslova ; kao jedan od najvažnijih ciljeva budžeta je iskazivanje svih državnih prihoda i državnih rashoda.
Budžet ima ekonomsko-finansijski i politički značaj .Ekonomsko-finansijski značaj se ogleda u sledećem : budžet obezbeđuje i formalan red u državnim finansijama tako sto uređuje ravnotežu između javnih prihoda i javnih rashoda ; budžet treba da obezbedi redovno , ali umereno fiskalno opterećenje; budžet treba da stvori povoljne uslove za emisiju zajmova.
Politički značaj državnog budžeta je u sledećem : budžet je u osnovi politički i ekonomski program vlade ; budžet je moćno sredstvo pomoću koga predstavničko telo utiče na rad državne administracije; politički život parlamenta se ispoljava u postupku usvajanja budžeta.
Veoma kompleksnu definiciju budžeta dao je profesor Perić , povezujući ga sa produkcionim odnosima u društvu. „ budžet je osnovna finansijska institucija svake političko – teritiorijalne zajednice kojom se planski predviđaju novčani rashodi i prihodi shodno karakteru produkcionih odnosa za neposredne i perspektivne zadatke i koju sankcioniše predstavničko telo.” Ovom definicijom prof. Perić povezuje državni budžet , njegovu strukturu prihoda i rashoda sa produkcionim odnosima u društvu.
Inače, sam termin „ budžet ” prvi put je upotrebljen u francuskom zakonodavstvu 1806. godine da bi se njime označio državni budžet. Sama reč budžet, čiji je koren „ bouge ” i „ bougette ” , francuskog je porekla, i označavala je kožnu torbu. Ova reč prodrla je u finansijsku praksu Engleske pošto je dobila svoje prenosno značenje. Do toga je došlo tako što je ministar finansija, prilikom podnošenja zahteva parlamentu za odobravanje sredstava, otvarao kožnu torbu (budget) u kojoj je nosio taj zahtev i iz nje ga vadio, da bi ga pročitao pred parlamentom. Taj akt nazvan je „ otvaranjem budžeta ” i tako je reč budžet prihvaćena u finansijskoj praksi skoro svih država.


3. FINANSIJSKA I EKONOMSKA OBELEŽJA BUDŽETA

Svaka savremena država ,radi izvršavanja ustavom i zakonima utvrđenih zadataka i funkcija , mora raspolagati određenim finansijskim sredstvima, što znači, mora imati redovne i trajne izvore prihoda kojima će finansirati obavljanje tih zadataka .
Da bi se finansiranje ovih zadataka vršilo organizovano i planski, moraju se utvrditi potrebe (javne potrebe ) koje treba podmiriti, i finansijska sredstva kojima će se one podmiriti. Potrebe ( javni rashodi ) se predviđaju u budžetu , po pravilu , pojedinačno i prema nameni. Sredstva (javni prihodi ) predviđaju se po izvorima ,a utvrđuje se i visina do koje treba da se prikupe . Budžet je prema tome , u prvom redu finansijski instrument, namenjen za finansiranje zadataka i funkcija državnih organa, u kome se utvrđuju izvori prihoda i javni rashodi. Pored finansijskih obeležja prikupljanja i uravnoteženja prihoda i rashoda, budžet ima i veoma značajna ekonomska obeležja i karakteristike, koja se ogledaju u uticaju koji on ima na proizvodnju, raspodelu, razmenu i potrošnju.
Budžet je jedan od najznačajnijih instrumenata preraspodele nacionalnog dohotka. On predstavlja fond sredstava izdvojenih iz nacionalnog dohotka , kojim se određuje dalja namena ovih sredstava raspodeljenih na lične , materijalne i često investicione rashode.-Ta nova raspodela znatno utiče na proizvodnju i potrošnju dobara .Uticaj budžetskih prihoda na privredna kretanja ispoljava se neposrednim i posrednim putem. Neposrednim putem tako što se u budžetu predviđaju sredstva za neposredno ulaganje u privredu , čija je posledica povećanje proizvodnje.Posredan uticaj na proizvodnju ogleda se u tome što budžetom predviđaju sredstva za razne nabavke , radove i usluge, usled čega budžet ima ulogu potrošača. Budžet je često veliki potrošač određene robe, kao što su vojna oprema i naoružanje,što izaziva povećanje ove proizvodnje.
Poreska intervencija u oblasti privrede prihvaćena je kao neminovna posledica fiskalne politike koja se izražava kroz budžet. Poreski intervencionizam , kao mera određene budžetske politike, ima danas mnogo pristalica.



PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
17-04-2010 05:18 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Budžet grada Pančeva za 2010.godinu VS1 0 727 01-06-2010 05:53 PM
zadnja poruka: VS1
  Budžet VS1 0 1,474 01-06-2010 05:50 PM
zadnja poruka: VS1
  Budžet Evropske Unije VS1 0 2,411 17-04-2010 05:23 PM
zadnja poruka: VS1

Skoči na forum: