BREND U MODNOJ INDUSTRIJI

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
VS1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 5,346
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
BREND U MODNOJ INDUSTRIJI
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz raznih oblasti.

U svetu živi više od šest milijardi ljudi, u Srbiji više od šest miliona, a svako od nas ima svoj sopstveni identitet, nešto - ili mnogo toga - što nas razlikuje od ostalih. Suština brendinga je zauzeti mesto u svesnosti ljudi tako da oni Vaš brend mogu razlikovati od ostalih.
Jedna od mnogih definicija brenda jeste da je to voljena robna marka. Kada ćete zavoleti neku osobu, ili nešto, bilo šta? Pa samo onda kada njene (njegove) karakterne osobine vama u potpunosti odgovaraju.
Krajnji ishod uspešno razvijanog procesa brendiranja jeste kreiranje ukupnog sistema vrednosti oko brenda koji se deli među akterima brend mreže odnosno donosi korist i prinos. Kompleksnost procesa i strategije izgradnje Brenda se svodi na definisanje konkretnog imidža marke, pa samim tim i reputacije na ciljnom tržištu, što je značajno ostvariti sa najmanje tri aspekta:
- postići usmerenost pažnje potrošača na dodatnu vrednost koju nudi taj proizvod,
- privući pažnju na konkretnu marku, a ne na tu vrstu ili tip proizvoda nizom promocionih aktivnosti vlasnika marke, ali i uključivanjem i ostalih aktera brend mreže,
- postići i omogućiti kroz intezivan marketing napor spremnost kanala distribucije da preuzmu proizvode sa unapred definisanom tražnjom što je karakteristika brenda u globalu.

Treba pri tome shvatiti i prihvatiti činjenicu da proces izgrađivanja marke ponekad traje veoma dugo, pogotovo kada je reč o međunarodnom tržištu. Istini za volju, mnoge svetski poznate marke su prvu afirmaciju i takav status stekle na domaćem ili lokalnim tržištima. Bilo je slučajeva das u neki proizvodi postal snažni brendovi na pojedinim tržištima i pored činjenice da na lokalnom tržištu nisu mogli izboriti takav status.
Vreme nosi svoje i sa napretkom komunikacija, razvojem tehnologije i globalnim migracionim kretanjima mnogi proizvodi će po svom prvom ulasku na bilo koje tržište biti izloženi globalnim pogledima potrošača.

Suština uspešnog brendinga novog proizvoda ili usluge jeste naći nišu u nečemu što nije obuhvaćeno već poznatim brendovima. To praktično znači da proizvod ili usluga koju nudite ima neke dodatne osobine svoje ličnosti koje će ga činiti interesantnim specifičnim ciljnim grupama kupaca. U svom identitetu ovi brendovi imaće neke nove karakterne crte, koje će se sviđati ili perfektno odgovarati potrebema nekih ljudi više nego globalni svetski brendovi.


ISTORIJA BRENDA
Među autorima koji se bave ovom temom, postoje razne pretpostavke o tome kada je brending počeo. Analizirajući glavne atribute brenda, moći ćemo da zaključimo kada počinje era brendinga.
Uvidevši metode brendinga, neki autori su smestili početak brendinga još pre nove ere. Ako uzmemo u obzir da je svaki proizvod sa imenom brend (kineski čaj, indijski kašmir, indijski začin kari, grčko maslinovo ulje) možemo reći da su proizvodi rane istorije bili brendovi. Bez obzira na naturalnu ili novčanu razmenu, svaki od ovih proizvoda je imao vrednost. Načini njihove promocije svedeni su na takođe legitimnu živu reč, i time naglašavaju da stereotip o nužnoj vezi brendinga i mas-medija može biti pogrešan. Ovde ne izostaju asocijacije vezane za produkt, konotacije koje su nužne u brendingu (mekoća kašmira koja pruža izvrstan taktilni osećaj i time izuzetno zadovoljstvo).

Ono što je ovde previđeno jeste da je brending isključivo trgovina informacijama/ idejama, a ne materijalnom robom, što ukazuje na to da se brending mogao razviti tek sa post - industrijskom revolucijom, i kroz teorijski pristup razvijen u semiologiji i šire, u postmodernoj teoriji neposredno posle Drugog svetskog rata. Rasprostranjeno je verovanje da je brending počeo “…doslovno, kao metoda kojom su rančeri obeležavali svoju stoku. Utiskujući vrelim gvožđem simbol na kožu mladog teleta, vlasnik je osigurao prepoznatljivost njegove imovine. Po ovom znaku, grlo je uvek bilo prepoznatljivo u slučaju da se izgubi ili bude ukradeno”.
Slično tome, današnji proizvođači svoju robu markiraju logotipom i svojevrsnim vizuelnim identitetom kako bi se njihova roba razlikovala od tuđe, kako bi i sam kupac bio siguran da iza tog logotipa uvek stoji baš taj proizvod od tog proizvođača, a ne neki drugi. Jedna od definicija brenda upravo govori o potrebi da se u prezasićenom tržištu jedan proizvod izdvoji iz mase svojom specifičnošću, međutim, nešto dalje od samog logotipa on se danas diversifikuje idejom. Zapravo – ovo nije početak brendinga, već samo koren njegove reči, jer se utiskivanje žiga na stoku zvalo “brending”. Ova definicija se može pronaći u rečniku engleskog jezika. Ovo “brendiranje” stoke je zapravo materijalno obeležavanje vlasništva, a nikako još trgovina idejama.

U 17. veku su počele da se pojavljuju reklame u nedeljnim novinama u Engleskoj. Prvi štampani oglasi su najčešće reklamirali knjige, pošto su ove postale dostupnije s pojavom štamparske prese, kao i lekove za kojima je rapidno porasla potražnja s proširenjem bolesti po Evropi. Kako je ekonomija jačala s industrijskom revolucijom tokom 19. veka, rasla je i potreba za reklamiranjem. Oglasi su u SAD postali popularni ispunjavajući novine kratkim štampanim porukama koje promovišu raznu robu. Godine 1843. Volni Palmer (Volney Palmer) je otvorio prvu reklamnu agenciju u Filadelfiji. U početku, ovakve agencije su se bavile posredovanjem pri zakupu reklamnog prostora u novinama, ali već sa početkom 20. veka preuzele su odgovornost na sebe i za sadržaj oglasa. Ovo još uvek nije brending, jer su prve reklame bile jednostavni oglasi koji su navodili kvalitete i dejstvo robe koju su oglašavali. Brending se daleko više bazira na propagiranju osećanja vezanog za tu robu, a ne njenu materijalnu i upotrebnu vrednost.

S početkom dvadesetog veka naglo raste industrijska proizvodnja, pa je bilo potrebno preko štampanih medija, čiji je tiraž sve brže rastao, staviti do znanja potrošaču vest o novom proizvodu. Radio počinje naglo da se razvija posle Prvog svetskog rata i 1922. godine otvara svoj prostor reklami. Televizija je počela da se širi tridesetih u Americi, a prva TV reklama emitovana je u julu 1941. godine kada je Bulova proizvođač satova platio 9 dolara stanici WNBT za reklamu emitovanu tokom utakmice bejzbola između Bruklin Dodžersa i Filadelfije Filisa.
Tek posle Drugog svetskog rata možemo govoriti o pravom početku brendinga, onakvom kakvog ga vidimo danas, i to u Americi, iz više razloga. Industrijski kapaciteti razvijeni tokom rata za podmirivanje vojnih potreba preusmereni su za podmirivanje potrošačkih potreba običnog čoveka, pa se tako javio preplavljujući talas novih proizvoda koji su imali potrebu za razlikovanjem jedan od drugog. Ekonomska moć prosečnog građanina je porasla, pa je on mogao priuštiti sebi daleko više robe, shopping je postao trend, gomilanje robe i proizvoda je posle depresije i ratne oskudice postalo lek i uteha. Rasprostranjenost mas - medija, novina, radija i televizije je osvojila kritičnu masu “pratilaca” (kupaca, slušalaca, gledalaca), pa tako pokrila krug potencijalnih potrošača. U ovim okolnostima advertajzing agencije su se našle za nužne u komunikaciji između prodavca i kupca koje su u sveopštoj utrci za deo publike sada bile prinuđene na smišljanje novih prostora za oglašavanje kao i novih načina pridobijanja pažnje. Teorijski razvijene semiologija i psihologija dale su metodološke principe uspešne komunikacije u advertajzingu. Postmoderna u umetnostima i postindustrijska revolucija tj. konačna zamena trgovine robom za trgovinu informacijama (informacijsko društvo, elektronska era) – rodili su brending kakvim ga danas podrazumevamo.
Počeci brendiranja, dakle, datiraju iz vremena kada su tržište počeli da preplavljuju uniformni produkti masovne proizvodnje koji se praktično nisu međusobno razlikovali, pa dotadašnja jednostavna, direktna prodaja nije više zadovoljavala potrebe kompanija. Konkurentno brendiranje postalo je imperativ industrijske ere – u kontekstu fabrikovane istosti, zajedno sa proizvodnjom, morala je da se proizvede i na imidžu zasnovana razlika.
Ti imidži su se razvili između 1930. i 1950. godine, kada se Amerika okreće televiziji i filmovima radije, nego novinama i radiju. Tokom ovih godina Leo Bernet (Leo Burnett) je započeo pravac koji je danas poznat pod imenom Čikaška škola advertajzinga, a koji se zasnivao na formiranju dopadljivih karaktera/ lica/ maskota koji su predstavljali proizvod.

DEFINICIJE BRENDA
Reč “brand” je engleska reč, koja, prema M. Bensonu, značava marku, žig ili znak. The Oxford American Dictionary brend tumači kao “zaštitni znak, robe specifično urađene: žig za identifikaciju, utisnut vrelim željezom…”. U Dictionary of Business Terms brend se tumači kao “indefikacioni znak, simbol, reč(i), kojom se razlikuju proizvod ili usluga jedne kompanije od drugih preduzeća. Brend je širok termin koji obuhvata sva imena brenda i zaštitne znake.”
Posle početnog označavanja proizvoda, prvo njegovo ozbiljnije razlikovanje se, kao realna poslovna potreba pojavljuje, sa masovnom proizvodnjom i potrošnjom. Tada označavanje (obeležavanje) proizvoda postaje korisno i za proizvođača i za potrošača.zato je brendiranje dugo imalo osnovni smisao u razlikovanju proizvoda jednog proizvođača od drugih.
Masovna proizvodnja potrošnih dobara je pred menadžere iznova postavila potrebu njihovog “imenovanja”. Iako se navodi da je brendiranje nastalo u 19. veku, ipak je prvo ozbiljnije brendiranje nastalo u drugoj i trećoj deceniji prošlog veka, u SAD-u, dok je Velika ekonomska kriza bila poslednja opomena da se ovom fenomenu posveti posebna pažnja. Zato su neka velika preduzeća (Procter & Gamble) uvele brend menadžment kao posebnu granu rukovođenja.
I pored mnogo radova koji su nastali iz ove oblasti, pažljivom analizom dolazi se do, relativno paradoksalnog zaključka, da i dalje nije sasvim jasno šta brend zapravo znači ili preciznije rečeno: šta sve (ne)obuhvata. I u ovom slučaju lice je pokazao stari ekonomski (i širi) problem: da se pojave i procesi koji su „u toku“ zapravo i ne mogu dugoročno kristalno jasno definisati. Onog istog trenutka kada autor smatra da je dao „najbolju“ definiciju, ona ne samo da nije takva, nego već nije ni optimalna.
Savremeni tržišni fenomeni su tako dinamični da se na njihovo kontinuirano definisanje moramo navikavati.kao prilog navedenoj tezi može se navesti činjenica da i najjače profesionalno (naučno-stručno) udruženje za marketing (American Marketing Association – AMA) menja svoje definicije s vremena na vreme. Dosledno navedenom, AMA definiše brend kao „ime, pojam, znak, simbol ili dizajn, ili pak kombinaciju navedenog, čime se identifikuje roba ili usluge jednog prodavca ili grupe prodavača i diferenciraju u odnosu na konkurente“.
Brend je suma svih opipljivih i neopipljivih karakteristika proizvoda, poput trgovačkog imena, simbola, logotipa, prepoznatljivog dizajna, koji razlikuju jedan proizvod ili uslugu od istog ili sličnog proizvoda konkurencije. Brend je izraz koncepta, sadržavajući u sebi posebnost smisla i asocijacije. Walter Landor, pionir u području brendiga, je rekao: „Proizvodi su proizvedeni u fabrikama, ali brendovi se stvaraju u mislima“. Brend je očito psihološka kategorija, u vezi sa svešću ljudi, odnosno predstavlja pojam (percepciju) u njihovoj svesti.
U marketingu, brend je simbolički prikaz svih informacija vezanih za proizvod i u neraskidivoj je vezi sa proizvodom. Proizvod predstavlja sve ono što preduzeće može da ponudi tržištu u razmenu za novac, pa je, u suštini, on i najvažniji instrument marketing mixa.iz toga proizilazi da, sam po sebi, proizvod ništa ne znači bez nekog oblika obeležja. U tom ukupnom obeležavanju, ime se smatra najvažnijim elementom brenda.

Brend i robna marka. Ova dva termina u literaturi se najčešće tretiraju kao sinonimi. Čak i jedan od vodećih autora iz oblasti marketinga u svetu (F. Kotler) ih pojmovno i naslovno izjednačava. U svojim objašnjenjima, vrši analizu „robne marke“, ne pominjući „brend“. Međutim, pažljivom analizom šire literature iz ove oblasti dolazi se do zaključka da je robna marka pre „jaki brend“ nego brend uopšte. Brend postaje robna marka tek posle šireg prihvatanja od strane potrošača i građenja lojalnosti prema njoj.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
01-06-2010 05:41 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Skoči na forum: