Borbe za prevlast na Sredozemlju u XVI veku

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Borbe za prevlast na Sredozemlju u XVI veku
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz istorije.

Средоземље је током дуге историје Европе од увек представљало главно поприште политичких превирања. Онај ко је господарио морем господарио је свим важним трговачким путевима, био је способан да на било ком месту изврши инвазију, а сам је био заштићен од напада са мора. Све до XVII века када се политичко тежиште помера на Атлантски океан, комплетна историја Европе се обликовала око Медитерана. После пада Рима за кога се једино може рећи да је заиста једно време господарио Средоземним морем, уследио је дуг период борби и превирања, али без правих резултата јер ниједна земља није успела подићи своју поморску и политичку моћ толико да би својим територијама окружила море. Таква ситуација је дочекала XVI век. Иако је то период великих географских открића када су отворени нови путеви ка неоткривеним територијама на западу, али и ка богатствима истока, уздизање две нове политичке силе у Европи, које су претендовале да постану њени господари, дало је Средоземном мору нови, војни и економски значај, где је свака новоосвојена територија била битна. Очи Европљана су поново биле уперене ка Медитерану где се одлучивала њихова судбина.
Захваљујући многобројнум изворима ми данас можемо стећи доста поптпун увид историју XVI века. Интересантно је да, иако се Србија налазила у границама Османског царства, једне од две зараћене стране којима се бави овај рад, домаћи аутори често игноришу ову тему. Изузетак је Радован Самарџић, који на доста жив и занимљив начин ствара портрет највећег турског султана Сулејмана Величанственог и верно описује догађаје у којима је султан учествовао. Уз Самарџићево дело, најзначајнија литература приликом израде рада била је чувена књига Фернанда Бродела “Медитеран и медитерански свет у доба Филипа II”. Предмет интересовања аутора није само рат који је тада беснео Средоземљем, него целокупни живот тадашње Европе. Бродел се бави економијом, културом и свакодневним животом што његово дело чини врло драгоценим. Поред ових књига коришћено је и дело немачког историчара фон Хамера, које иако застарело и дан данас представља најпоптпунију историју османског царства објављену на нашем језику, затим Халила Иналџика, аутора који пружа нешто краћи преглед класичног доба турске историје и коначно Нормана Дејвиса, који иако не пружа велики број података сјано описује проблеме епохе о којој говори.
Сам рад је подељен у три хронолошке целине. Прва описује успон две нове силе које ће одлучивати о историји Европе у XVI веку, Османског царства и Светог римског царства немачке народности под влашћу Хабсбурга. Такође су описана и двојица људи која ће дати печат целом сукобу, славни поморци Хајрудин Барбароса и Андреа Дорија. У другом поглављу представљена је грчевита борба хришћана на челу са Карлом V да зауставе продор ислама на запад. Ово је био најинтензивнији период сукоба а несумњиво се завршио победмо Турака. Неуспеси царства су можда били и један од повода за абдикацију Карла V. Трећа целина прати владавину његовог сина Филипа II који ће сукобу дати нов карактер и својим промишљеним потезима довести до постепеног смиривања прилика на Медитерану. Показало се да је османско царство овим било највише погођено, јер са престанком експанзије долази до његове стагнације и коначно опаања. Шпанска империја тада достиже врхунац.

Нове силе на Медитерану, Барбароса и Дорија

После освајања Цариграда 29. маја 1453 . године, врата ка Европи су се широм отворила Османском царству. Иако су фактички већ дуго времерна господарили Малом Азијом и Балканом, освајање Константиновог града дало је Османлијама онај престиж, који ће им омогућити да у потпуности политички и војно замене стару Византију и гледају равноправно на било коју другу силу у Европи. Припајање Сирије, Египта, арапских земаља, а понајвише Меке и Медине Османском царству, под Селимом I, обележава почетак новог раздобља. Османлије су сада контролисале најбогатија средишта транзитне трговине у свету. Приходи царства су се удвостручили, државне резерве се преливале. Захваљујући тим средствима Сулејман I (1520-1566) је могао да финансира своју активну спољну политку.
Први велики велики спољнополитички Сулејманов успех, било је освајање Београда, моћне тврђаве на Дунаву, која је годинама представљала брану средње Европе од Турака 27. августа 1521. Иако овај догађај узбуркао западну Европу, следећи Сулејманов подвиг изазваће реакцију која ће резултирати дугим и исцрпљујућим ратом. Наследивши земље источног Медитерана, Сулејман је да би их одржао, морао постати и господар мора. Трн у оку младог султана био је Родос, седиште фанатичних витезова св. Јована, који су ометали комплетну турску трговину и транспорт у источном средоземљу. Прилике на западу су му ишле на руку. Велике силе су тамо биле у међусобним сукобима, католичка црква је била изједана унутрашњим немирима, Угарска се налазила у расулу. Млетачка република, која је једина могла реаговати, налазила је веће интересе у очувању добрих односа са Османлијама.
18. јуна из Цариграда је кренуло 99 лаких и 70 тешких галија, 40 паландреја, 50 фуста и још мноштво других бродова, чинивши цифру од укупно 300 половила . Армада је запловила под заповедништвом везира Чобан Мустафа-паше. Иако су у односу на Турке били у много мањем броју, бранитељи, међу којима су били Немци, Енглези, Французи, Португалци и још многи други, су пружили фанатичан отпор. Околности им је олакшавала чињеница што је одбраном командовао велики мајстор витешког реда Вилије де л’Ил Адам, предани борац за хришћанство. После вишемесечних борби, протеклих уз опсежне инжењерске радове, дуготрајну артиљеријску паљбу и огромне губитке са турске стране, Родос је коначно заузет 21. јануара 1523, повлачењем витешког реда на Малту. Сулејман је постао господар источног Средоземља.
Док је муслиманска претња на истоку расла, на западу је владао хаос. Док су биле увучене у пакао дугих и исцрпљујућих ратова за Италију, западним силама су биле везане руке бескрајним међусобним сукобима. Ситуација је почела да се мењају избором Карла V за цара Светог римског царства немачке народности, 28. јуна 1519. године, након смрти његовог деде Максимилијана. Франсоа I, француски


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
18-05-2010 12:01 AM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Protestantizam u XX veku derrick 0 470 09-02-2014 12:41 AM
zadnja poruka: derrick
  Pismo, knjiga i periodika kod srba u 18. veku Maja 0 756 27-08-2012 12:20 PM
zadnja poruka: Maja
  Organizacija drzave u srednjem veku Vesnica 0 2,711 19-05-2010 11:04 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Skolstvo u Srbiji u 18. i 19. veku Vesnica 0 4,635 18-05-2010 09:43 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: