Bitka kod Angore

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
VS1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 5,346
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Bitka kod Angore
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz istorije.

Retke su bitke čiji bi ishod da je bio drugačiji mogao da promeni u potpunosti tok ljudske civilizacije. Kao što neki istoričari smatraju da je Hanibal porazio Rim nikada ne bi došlo do pojave monoteistickih religija, prvenstveno Hrišćanstva. Svet bi se razvijao u sasvim drugom smeru. Tako je moguće da je Bajazitov poraz kod Angore spasio evropsku civilizaciju kakvu danas poznajemo. Ishod Angorske bitke nije u potpunosti ugasio moć Osmanlijskog carstva, ali je zaustavio njihov silan prodor na zapad i samim tim prolongirao život zapadne Evrope i Balkana.

Gotovo do pred sam kraj 14. veka hrišćanska Evropa kao da nije bila svesna opasnosti koja će iz Male Azije ugroziti Carigrad i čitavo Balkansko poluostrvo, a odmah zatim i srednju Evropu. Jedini vladar koji je bio svestan snage nove opasnosti bio je srpski car Stefan Dušan. NJegovi pokušaji da preko pape u Avinjonu okupi jednu značajniju vojnu koaliciju protiv Turaka, prekinuti su njegovom smrću i nerazumevanjem, rivalitetom i kratkovidinim interesima Mlečana i ostalih pomorsko-trgovačkih suseda u Mediteranu. Posle njegove smrti pa sve do samog kraja ovog veka i bitke kod Nikopolja nije bilo nijednog uspešnog pokušaja da se ova vizija velikog vladara oživi. A baš ta godina 1396, i ta bitka u kojoj će učestvovati gotovo sve zapadne drzave pokazaće da je suviše kasno da se novi krstaši ujedine oko zajedničkog, hrišćanskog cilja.

Za našu temu je ovde još značajnije da će te iste godine, kada je Bajazit porazio ujednijenu Evropu na drugom kraju Azije, njegovi budući najveći neprijatelj Tamerlan dobiti titulu velikog kana. NJegovo pustošenje ovog kontinenta, osvajanje Persije i raznih turskih emirata dovešće do konačnog obračuna dve najveće muslimanske carevine u poznatoj bitci kod Angore na početku 15 veka 1402. godine. Sukob zbog toga nije bio manje žestok iako se dogodio u vreme najžešćih verskih ratova. U ovom značajnom obračunu, tada najvećih zavojevača učestvovale su i srpske dinastije Lazarevići i Brankovići.

Katastrofa Osmanlija kod Angore omogućila je evropskim zemljama istorijski predah i ekonomsko-kulturni oporavak. Ipak, to nije ni moglo presudno da utiče na krajnju sudbinu Balkana i jugoistočne Evrope jer, sama priroda feudalizma na zalasku, sistema bez moćne centralne vlasti, mogla je da pogoduje samo lokalnim velikašima i njihovim međusobnim borbama.

Turska država je bila u raspadu, a odmah nakon pobede kod Angore, Timur je prokrstario celu Tursku došavši do obala Egejskog mora. Gubici na turskoj strani su bili strašni, ali na srpskoj na svu sreću nisu bili tako veliki. Iz bitke su izvukli knez Stefan i Đurađ Branković, međutim Grgura Brankovića zarobili su Mongoli. Ipak, veoma brzo nakon bitke uspeo je Đurađ da uz bogat otkup iz zarobljeništva izvuče svoga brata. Nedugo potom, srpski odredi su krenuli kući, ali bio je to težak put. Trebalo se probiti do vizantijske teritorije, a to nije bilo lako. Osim odreda Mongola koji su stalno krstarili i napadali sve što su videli, bilo je tu bezbroj hrišćanskih ili turskih grupa koje su bezglavo bežale pokušavajući da izmaknu Mongolima. Svi su pokušavali da se dočepaju Evrope, ali to nije bilo lako jer su Đenovljani skupo naplaćivali prevoz brodovima. Srpski odredi nisu imali mnogo problema ni oko tog dela puta budući da su knez Stefan, ali i Đurađ Branković, bili sasvim dobro snabdeveni zlatom da plate prevoz. Međutim, hiljade drugih jadnika je moglo samo da posmatra one sretnike koji su imali novca da plate prevoz i da čeka divlje Mongole da dođu i da im namaknu ropski konopac oko vrata.
1.1 Bitka na Rovinama


Tokom leta 1393. godine, Bajazit je napao svoje bugarske vazale, optužujući ih za veze sa mađarskim kraljem Žigmundom, za koje se ne zna sa sigurnošću da li su zaista postojale. On je zauzeo Trnovo i uništio tzv. Trnovsku Bugarsku.Krajem te i početkom naredne godine, on je počeo da u Seru okuplja svoje balkanske vazale, pri čemu je svako od njih dobio odvojenu naredbu da dođe i nije bio obavešten o naredbama upućenim drugima. Bajazitovi motivi nisu najjasniji, ali se smatra da je planirao da ih sve pobije i preuzme njihove zemlje. Ne zna se sa sigurnošću ko se sve pojavio u Seru, ali izvori pominju vizantijskog cara Manojla II (1391—1425), njegovog sinovca Jovana VII (1390), njegovog brata morejskog despota Teodora I (1383—1407), dok se od srpskih vazala pominju knez Stefan (knez 1389—1402, despot 1402—1427) i Konstantin Dragaš.Kada su se vazali okupili, sultan je izdao naredbu da se svi oni pogube, ali su Osmanlije u Seru nisu odmah izvršile njegovu zapovest i on se na kraju predomislio. Deo vazala je otpušten kući, dok je sa drugim delom dovršio osvajanje Tesalije i zauzeo Solun, 12.04.

Vizantinci su posle ovoga prekinuli sve odnose sa Bajazitom, a on je, kao odgovor na to, započeo blokadu Carigrada. Među onima koji se nisu pojavili u Seru, najverovatnije su bili Vuk Branković koji je već u jesen 1394. godine otpočeo sa pregovorima o deponovanju svog blaga u Dubrovniku, kao i Đurađ II Stracimirović (1385—1403) koji je početkom 1394. godine nudio Mlečanima primorske gradove (Skadar, Drivast i druge) koje je prethodno predao Osmanlijama. Sa druge strane, njegov rođak Konstantin Balšić je uz pomoć otomanskih pomoćnih odreda, krajem 1394. godine zauzeo Kroju, a zatim i Danj, postavši, u sultanovo ime, gospodar lokalnih albanskih velikaša. Bajazitov pohod na Vlašku, otpočeo je u jesen 1394. godine, kada su se okupile njegove snage, kojima su se pridružili i pomoćni odredi dela srpske vlastele. One su prešle Dunav i ušle u Vlašku, da bi se 17.05.1395. godine na Rovinama sukobile sa vojskom vojvode Mirčete.

Bitka na Rovinama je vođena 17.05.1395. godine nedaleko od današnjeg Arada u Rumuniji, između vlaškog vojvode Mirče Starijeg (1386—1418) i otomanskog sultana Bajazita I (1389—1403). Vlaški vojvoda je uživao podršku mađarskog kralja Žigmunda Luksemburškog (1387—1437), dok su se otomanskoj vojsci našle srpske velmože (Stefan, Marko, Konstantin Dragaš i verovatno Konstantin Balšić) koje su, kao Bajazitovi vazali, predvodili pomoćne odrede. Otomanska vojska je najverovatnije poražena u borbi, ali nije pretrpela značajne gubitke. Sa druge strane, vlaški vojvoda je posle bitke priznao sultanovu vrhovnu vlast i obavezao se da mu plaća danak .

Bitka na Rovinama je značajna jer je pokazala da Turci nisu nepobedivi, što je dovelo do organizovanja velikog krstaškog pohoda protiv njih, koji se okončao katastrofom kod Nikopolja, 25.09.1396. godine. Na lokalnom planu, ona je dovela do značajnog širenja teritorija na Balkanu, koje su se nalazile pod direktnom vlašću otomanskog sultana. U bici su poginuli kralj Marko i Konstantin Dragaš, tako da je Bajazit zauzeo njihove zavisne države. Prema navodima Konstantina Filozofa iz žitija Stefana Lazarevića, pred samu bitku kralj Marko je Konstantinu Dragašu rekao: „Ja kažem i molim Gospoda da bude hrišćanima pomoćnik, a ja neka budem prvi među mrtvima u ovom ratu“.



PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
01-06-2010 05:29 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Bitka na Neretvi derrick 0 872 09-02-2014 01:05 AM
zadnja poruka: derrick
  Srbija 1914. - atentat -cer - drina - kolubarska bitka Maja 0 1,087 27-08-2012 12:03 PM
zadnja poruka: Maja
  Seminarski rad - Bitka kod Kurska erik_bananamen 0 1,883 28-04-2011 01:24 PM
zadnja poruka: erik_bananamen
  Stefan Dečanski i bitka kod Velbužda Dzemala 0 1,850 08-04-2011 01:16 AM
zadnja poruka: Dzemala
  Marička bitka Dzemala 0 1,929 08-04-2011 01:12 AM
zadnja poruka: Dzemala

Skoči na forum: