Banka za medunarodne obracune - bankarstvo

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
mat.dipl5 Nije na vezi
Member
***

Poruka: 245
Pridružen: Sep 2010
Poruka: #1
Banka za medunarodne obracune - bankarstvo
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



BANKA ZA MEDJUNARODNE OBRAČUNE, BASEL - OSNIVANJE I OSNOVNE AKTIVNOSTI BANKE

UVOD


Banka za medunarodne obračune (nadalje, BIS) je međunarodna organizacija osnovana 1930. godine od strane središnjih banaka Belgije, Francuske Nemacke, Italije, Japana , Velike Britanije te grupe banaka Sjedinjenih američkih država. Danas BIS ima 32 članice . To su središnje banke: Belgije, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana,Holandije, Švedske, Svajcarske, Velike Britanije, Sjedninjenih američkih država, Australije, Austrije, Bugarske, Ceške, Danske, Estonije, Finske, Grčke, Madjarske, Irske, Islanda, Latvije, Norveške, Poljske, Portugala, Rumunije, Slovačke, Juzne Afrike, Španije i Turske. Inicijativa za osnivanjem organizacije koja ce biti forum za konsultacije, saradnju i razmjenu informacija medu središnjim bankama pokrenuta je, iako je kao takva postojala vec 20-tih godina ovog stoljeca, tek problemom ratnih odsteta proizaslih iz Prvog Svetskog rata.


1. OSNIVANJE BIS-a

Potpisivanjem Haškog sporazuma 20. januara 1930. vlade sedam zemalja (Belgije, Francuske, Nemacke, Italije, Japana , Velike Britanije. Sjedinjenih američkih država i Švajcarske) donele su, skladno Youngovu planu (Young Plan), odluku o potrebi osnivanja medjunarodne organizacije koja ce, dok postoji potreba, vrsiti funkciju glavnog agenta u placanjima ratne odstete proizasle iz I.svetskog rata te koja ce promovisati saradnju medju središnjim bankama. Haškim sporazumom, te kasnije Sporazumom središnjica, definisana su osnovna pravna obeležja buduće organizacije.

1.1. Pravna obeležja BIS-a


Banka za međunarodne obračune, iako, formalno-pravno ima formu deoničkog društva, predstavlja medjunarodnu organizaciju. Banka poseduje medjunarodnu pravnu osobnost (iako njene članice nisu vlade, već središnje banke), sa svim pripadajucim privilegijama i imunitetima. Takav status BIS-a potvrden je i Sporazumom središnjica (Headquarters Agreement) koji je zaključen izmedu BIS-a i Švajcarskog federalnog veća 1987. godine.
Skladno svom pravnom statusu, BIS podleže međunarodnom pravu, te je za sve interpretacije odredbi kojima se reguliše pravni status BIS-a nadležan medjunarodni Arbitražni sud. Imovina, te svi depoziti i fondovi, koji su povereni BIS-u, u mirnodopsko i ratno doba izuzeti su od mera eksproprijacije, rekvizicije, zaplene, konfiskacije, zabrane ili ograničenja uvoza i izvoza zlata i novca i drugih slicnih mera (vidi Povelju o osnivanju). U torn smislu, na BIS se ne primenjuju odredbe nacionalne zakonske regulative (ukljucujuci i Švajcarske zakonske odredbe, kao što je npr. zakon o trgovačkim društvima i zakon o bankama). Za razliku od gore navedenih sredstava, vlastita imovina BIS-a ima drugačiji tretman. Predmetna sredstva/imovina nalazi se u jurisdikciji redovnog sudstva i moze biti predmet prisilnog izvrsenja.

Kapital banke za medjunarodne obračune

Ukupni ovlasteni deonicki kapital Banke za međunarodne obračune iznosi 1,500 miliona zlatnih franaka i podeljen je u 600,000 deonica koje se rasporedene u tri transe od po 200,000 deonica. Prilikom osnivanja BIS-a izdano je prvih 200,000 deonica, a odlukom o povećanju kapitala iz 1969. drugih 200,000 deonica. Do danas je, temeljem ukupno upisanih 473,125 deonica, čija je vrednost oko 1,183 miliona zlatnih franaka deonica, uplaćeno 296 miliona zlatnih franaka ili 25%, dok se preostali deo uplaćuje "na poziv" Odbora direktora BIS-a. Prilikom upisa pružena je središnjim bankama, tj. odgovarajucim finansijskim institucijama mogućnost da deo deonica dodeljenih njihovoj zemlji (odluku o distribuciji deonica na zemlje donosi Odbor direktora BIS-a) upišu predmetne institucije kao takve ili da organiziraju upis za druge subjekte u zemlji. Članak 15, Statuta BIS-a daje mogucnost zemljama članicama da temeljem deonica BIS-a izdaju javne sertifikate . Osobine sertifikata odredjuju se u dogovoru s BIS-om. Posledica toga je da se deo deonica koje pripadaju Belgiji i Francuskoj, te sve deonice Sjedinjenih američkih država 5, nalaze u vlasništvu privatnih osoba (promatrano u celini, 16% kapitala BIS-a je u privatnom vlasnistvu). Deonice koje poseduju privatne osobe ne daju pravo glasa i ne mogu se preneti bez odobrenja središnje banke ili odgovarajuce finansijske institucije. Sve deonice nose ista prava u raspodeli profita BIS-a, kao i eventualnoj distribuciji aktive. Pravo glasanja i prezentiranja, zemlja članica ima u skladu s brojem deonica koje poseduje. Zemlju članicu mogu prezentirati samo predstavnici središnje banke, odnosno, monetarne vlasti zemlje. Odbor direktora BIS-a odlučuje dvotrećinskom većinom o izdavanju treće transe preostalih 200,000 deonica. Poziv na upis deonica po povećanju kapitala, upućuje se zemljama prema odluci Odbora direktora BIS-a, donesenom dvotrećinskom većinom. Pravo upisa imaju samo središnje banke ili finansijske institucije, koje odredi Odbor direktora BISa. Odbor direktora BIS-a je 1996. doneo odluku o povećanju broja članica, te je pozvao devet središnjih banaka (tj. odgovarajucih institucija) zemalja: Brazila, Kine, Hong Konga, Indije, Koreje, Meksika, Ruske Federacije, Saudijske Arabije i Singapura, na upis trece transe kapitala BIS-a.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
09-09-2010 09:46 AM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Centralna banka Srbije derrick 0 569 03-02-2014 01:17 AM
zadnja poruka: derrick
  Banka pojam, vrste, funkcija derrick 0 1,172 02-06-2013 01:07 PM
zadnja poruka: derrick
  Bankarstvo u zemljama u razvoju derrick 0 660 02-06-2013 01:05 PM
zadnja poruka: derrick
  Centralna banka - nezavisnost i samostalnost derrick 0 705 02-06-2013 01:03 PM
zadnja poruka: derrick
  Evropska banka za obnovu i razvoj u funkciji bržeg razvoja Evrope derrick 0 607 02-06-2013 12:56 PM
zadnja poruka: derrick

Skoči na forum: