Banja Vrdnik

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Banja Vrdnik
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz geografije.

U ovom radu ćemo pisati o banji Vrdnik, njenoj lokaciji. Biće govora o lečilištu, šta se leči. Turizam će biti spomenut, kakvi su uslovi za boravak i sl. U ovom uvodu ćemo dati kratki opis Fruške Gore čisto da se zna kakvo je to mesto gde se Banja Vrdnik nalazi.

Fruška gora (mađarski: Tarczal, latinski: Alma Mons) je ostrvska planina u Sremu. Najveći deo Fruške gore se nalazi u Srbiji, u Vojvodini, dok mali deo zalazi u istočnu Hrvatsku, u Vukovarsko-srijemsku županiju. Prostire se na dužini od oko 75 km, a široka je 12-15 km. Fruška gora je 1960. godine proglašena nacionalnim parkom. Zahvata površinu od 25.525 km˛. Najviši vrh je Crveni čot (539m), a ostali značajni vrhovi su Stražilovo (321m), Iriški Venac (451m), Veliki Gradac (471m) itd. Naziv "Fruška" potiče od reči etnonima Franak što ukazuje da su Franci naseljavali ili kontrolisali ovu planinu. Fruška gora je ostrvska, stara gromadna planina.

Doline i padine Fruške gore su prekrivene livadama, pašnjacima i žitnim poljima, na padinama su voćnjaci i vinogradi sa čuvenim vinskim podrumima, a delovi viši od 300 m su obrasli gustom listopadnom šumom. Na Fruškoj gori je najveća koncentracija lipove šume u Evropi. Oko 700 vrsta lekovitog bilja raste na ovoj planini. Neke od brojnih životinjskih vrsta su jeleni, mufloni, lasice, divlje svinje, risovi itd.

Najznačajniji spomenik kulture predstavljaju 16 srpskih manastira raspoređenih po celoj planini. Podigli su ih Srbi koji su na Fruškoj Gori, kao i u čitavom Sremu prisutni još od vremena naseljavanja na Balkan. Zbog toga mnogi Frušku goru nazivaju "Svetom gorom".

Fruška gora je bila inspiracija mnogim velikanima poezije, od Branka Radičevića, Jovana Jovanovića Zmaja, Milice Stojadinović Srpkinje; u manastirima su boravili Vuk Stefanović Karadžić, Dositej Obradović, Filip Višnjić, Karađorđe i mnogi drugi.

Na planini se nalaze ruševine nekoliko utvrđenja, među kojima su Petrovaradinska tvrđava i Vrdnička kula.

Od prvog daška proleća, kada se blage padine okite belim cvetovima visibaba, pa do odmakle jeseni kada se cela priroda preliva u tonovima žute i crvene boje jesenjeg lišća, Fruška gora je veoma posećena od strane mnogih izletnika i turista. Da bi se obezbedio prijatan boravak na ovoj planini, Nacionalni park se brine o uređivanju izletišta i objekata za smeštaj posetilaca. Izletišta na Fruškoj gori su prostori najčešće pored saobraćajnica, kulturno-istorijskih spomenika i ugostiteljskih objekata. Osim izletišta, uređuju se i prostori sa kojih se pruža mogućnost uživanja u lepim vidicima na užu i dalju okolinu, kakav je npr. vidikovac iznad naselja Vrdnik. Sa Iriškog venca se vidi pola Bačke, Avala, Cer i druge naše planine. Taj vidik je pravi lek za sve one koji traže mir u tišini i prirodi. Tek tu čovek oseti veličinu i snagu prirode i istovremeno lepotu života. Od izletišta koja se uređuju, značajnija su: Vrdi?ka kula, Čortanovačka šuma, Stražilovo, Partizanski put, Iriški venac, Hopovo, Glavica, Popovica, Zmajevac, Letenka, Hajdučki breg, Andrevlje, Testera, Ciganski logor, Ležimir, Rohalj baze, Lipovača i dr. Na svim ovim izletištima stvoreni su uslovi za jednodnevni boravak u šumi, šumskim proplancima i na livadama. Izletnicima se ovde pruža mogućnost za aktivan i pasivan odmor. Sva izletišta su posećena tokom cele godine, a najbrojniji posetioci Fruške gore su deca iz cele Srbije. Boravak na svim izletničkim mestima je besplatan. Naplaćuje se jedino parking i loženje vatre na pojedinim prostorima određenim za tu namenu.

Venac Fruške gore jako je raščlanjen i razbijen, i sastoji se iz tri dela. Centralni deo venca ima izgled pravog planinskog bila sa dužinom od oko 40 km, a srednja visina se kreće od 440-460 m. Drugi, zapadni deo nalazi se na liniji između Šarengrada i Šida, i predstavlja zaravnjenu uzvišicu sa izraženim kotama visine oko 200 m. Ove uzvišice se javljaju zbog mnogobrojnih izdanaka vapnovitih liskuna i kristalastih krečnjaka, koji čine njihovo jezgro. Treći, istočni deo postepeno se spušta, tako da se poslednje uzvišice nalaze na čistoj lesnoj površini, ispod koje se nalaze čvrste tvorevine gornje krede, koje sačinjavaju jezgro Fruške gore, a koje se od Čortanovaca pored obale Dunava ponegde pomaljaju iz lesa. U geološkom pogledu Fruška gora ima mnogo toga zajedničkog sa nizom horstovskih planina Slavonije i Hrvatske. Ove planine se nalaze na istom pojasu pružanja, a Fruška gora predstavlja njihov krajnji istočni ogranak. Cela ova grupa planina je prema svom položaju i nekim drugim karakteristikama uklopljena u dinarsku geotektonsku granu Alpida, tj. u unutrašnji dinarski pojas. Geološka i paleontološka istraživanja koja na ovoj planini traju već skoro dva veka, ukazuju da je ona riznica zapisa (mnoštvo biljnih i životinjskih fosila) o istoriji prirode. Na osnovu njih rekonstruisan je tok prirodnih promena na Fruškoj gori od pre oko 200 miliona godina pa sve do današnjih dana. Dugo vremena Fruška gora je bila ostrvo u Panonskom moru o čemu svedoče brojni fosili morskih školjki, puževa, ježeva, korala itd. O promenama klime govore nam i fosili biljaka, kao što su razne vrste palmi, zatim Taxodium, Glyptostrobus, Seqoia, Laurus i mnoge druge vrste koje su nekada ulazile u sastav vegetacije. Interesantni su i fosili mamuta, irvasa, bizona i drugih sisara koje je pre oko milion godina na ovim prostorima lovio primitivni čovek. Zahvaljujući ovim vrednostima Nacionalni park Fruška gora je svojevrstan muzej u prirodi sa izuzetno značajnom ulogom u obrazovanju, kao deo geološke naučno - istorijske i kulturne baštine Evrope i sveta.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
17-05-2010 10:21 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Banja Koviljača Dzemala 0 2,431 07-04-2011 01:35 AM
zadnja poruka: Dzemala

Skoči na forum: