Analiza motivacione strukture zaposlenih

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
VS1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 5,345
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Analiza motivacione strukture zaposlenih
1 UVOD

U okviru menadžmenta ljudskih resursa, izučavaju se ljudski resursi kao strateški bitna komponenta svake organizacije.
Ljudski resursi kao strateška komponenta organizacije, se odnose na zajedničko ulaganje u ljudski kapital od strane i pojedinaca i organizacije, a koje će oni zajednički eksploatisati u budućnosti.
Članovi organizacije su najveće bogatstvo organizacije, jer sa sobom nose aktuelna znanja i umenja, kreativnost i različitu motivaciju, pa je na menadžerima da je prepoznaju i aktiviraju to bogatstvo koje oni nose u sebi, ali u praksi to je vrlo teško.
Naime, proces upravljanja ljudskim resursima proizilazi je složen iz razloga što uključuje veći broj kadrovskih funkcija. Menadžment ljudskih resursa obuhvata sledeće funkcije:
- definisanje i oblikovanje strukture znanja i sposobnosti potrebnih organizaciji u sadašnjim i budućim aktivnostima,
- praćenje i razvijanje motivacione strukture članova radne organizacije i
- analizu i razvoj sistema uloga i timova u radnoj organizaciji.
U nastavku ovog rada, najpre će biti dat kratak teorijski osvrt na sam pojam motivacije i motivacije za rad i to koliko je bitan njen značaj, a zatim će biti prikazani rezultati sprovedenog istraživanja na osnovu urađenih upitnika u trima različitim organizacijama. Cilj analize rezultata dobijenih istraživanjem, jeste utvrđivanje relativne važnosti i zastupljenosti pojedinih grupa motivatora u datim organizacijama.


2 Pojam motivacije

Poznato je da je motivacija usko povezana sa efikasnošću organizacije. Veća motivacija predstavlja i veću efikasnost, a veća efikasnost dovodi ponovo do veće motivacije u radu i obrnuto, pod uslovom da se motivacioni elementi sporovode na odgovarajući način i u skladu s potrebama organizacije.
Motivacija se može definisati kao proces pokretanja, usmjeravanja i održavanja ljudskog ponašanja ka određenom cilju. Osnovni proces motivacije bazira se na tri elementa: potreba, pokret, nagrada.

2.1 Motivacija za rad
Rad i s njim povezan menadžment je središna odlika savremenog društva, i većini ljudi na rad odlazi mnogo vremena koje im je na raspolaganju u toku pretežnog dela svoga života, a materijalna nagrada koju njime stiču određuje životni standard, i u značajnoj meri i njihov društveni položaj.
U svakodnevnom životu često susrećemo reči “motivi” i “motivatori”. I jedna i druga reč potiče sa prostora psihologije, i uglavnom su vezane za pokretače ljudske aktivnosti, i to bi bilo zajedničko određenje i za motiv i za motivaciju.
Pod motivacijom rada podrazumeva se sistem postupaka i radnji pojedinaca i grupa kojim se podstiče, usmerava i pojačava određeno ponašanje radnika – grupe u procesu rada, radi ostvarivanja povoljnih radnih efekata.
U osnovi svake motivacije za rad nalaze se određeni motivi, i njihov broj je praktično neograničen. Svi oni postoje, ili mogu da postoje istovremeno u istoj ličnosti, ili se na smenu aktiviraju, zavisno od ljudskih potreba i njihovih vrednosti koje se žele zadovoljiti.


Čoveka na rad ne pokreće samo jedna potreba, već mnoštvo potreba i ta činjenica ukazuje da rad predstavlja izvor zadovoljenja velikog broja potreba. Zato, ukoliko rad pruža veće mogućnosti za zadovoljenje većeg broja potreba, utoliko će ga ljudi obavljati sa većim elanom, sa većim poletom, jednom rečju biće motivisani za takvu vrstu delatnosti.
Međutim, treba naglasiti da čovek, verovatno, nikada svojim radom neće moći zadovoljiti sve svoje potrebe, bez obzira šta i kako proizvodio i koliki ekvivalent za svoj rad dobijao, jer sam rad po svojoj prirodi stvara u čoveku sve nove i nove potrebe koje se zadovoljavaju nekim drugim vrstama aktivnosti, u koje sada ne možemo ulaziti.
Kako smo unapred rekli, u svakoj motivaciji za rad, nalazi se veliki broj različitih motiva. Oni su raznovrsni po svom karakteru, intenzitetu i načinu zadovoljenja. Većina autora deli ih u dve grupe: biološki i socijalni.
Biološki motivi su urođeni, fiziološki, i kada njihovo zadovoljenje bude otežano organizam stupa u akciju, u potrazi za stanjem homeostaze, za stanjem ravnoteže. No kako će oni biti zadovoljeni zavisi od niza društvenih faktora (običajnih, moralnih, materijalnih i drugih). Broj ovih motiva je ograničen, a glavni su: motiv žeđi i gladi, koji se smatraju najsnažnijim biološkim motivima, zatim materinski motiv, seksualni i drugi motivi.
Socijalni motivi nisu urođeni i uglavnom se vezuju za psihološke i društvene potrebe ljudi. Obično se ističu dve grupe ovakvih poteba: potreba za udruživanjem potreba za priznanjem. Potreba za udruživanjem vezuje se za iskustvo predaka – da je grupa jača od pojedinca, da je efikasnija u obezbedjenju hrane, u odbrani od opasnosti spolja i slično. Udružen čovek u velikoj meri zadovoljava svoje potrebe za sigurnošću, i kao imperativ savremenog vremena sve se više nameće potreba udruživanja ne samo na lokalnom, već i na regionalnom i svetskom planu. Potreba za priznanjem u društvu može se zadovoljiti samo u okviru društvene zajednice, u neposrednoj interakciji sa drugim ljudima. Jer po prirodi stanja stvari čovek ima potrebu da ga drugi respektuje, uvažava i ceni.
Nemogućnost zadovoljenja ovih potreba ne ugrožava direktno i neposredno biološki opstanak čoveka, ali dovodi do psihičke napetosti, tenzije i nemira. No u nekim slučajevima socijalni motivi mogu biti toliko intenzivni, da se radi njihovog zadovoljenja čovek odriče čak i svog biološkog opstanka. Na primer, suicidni čin samospaljivanja, ili štrajk gladju do iscrpljenosti i samouništenja.
Ljudski rad kao svesna i svrsishodna delatnost motivisana je nizom bioloških i socijalnih motiva s tim da ljudi zadovoljavaju svoje potrebe prema određenom redosledu, i nemoguće je istovremeno zadovoljiti sve ljudske potrebe. U zadovoljenju motiva imaju prednost “jači motivi”, motivi koji su u datom trenutku najvažniji, najprioritetniji i oni se nazivaju dominantnim motivima. Iz redosleda dominacije proizilazi i hijerarhija motiva, tj. sistematizovani red važnosti motiva u zadovoljenju ljudskih potreba. Na primer: ako se istovremeno jave biološki motivi sa ostalim motivima, biološki motivi dobijaju prednost, jer su oni “jača strana” u zadovoljenju ljudskih potreba. Među biološkim motivima prioritet ima motiv žeđi, a za njim dolazi motiv za hranom i ostali biološki motivi. Posle bioloških motiva po redu dolazi motiv sigurnosti (očuvanja društvenog i ekonomskog položaja), zatim sledi motiv pripadnosti društvu, pa motiv afirmacije i sl. Dakle, čovek pri radu mora prvo da zadovolji biološke pa tek onda socijalne motive. U visoko razvijenom društvu, biološki motivi kod čoveka su relativno dobro zadovoljeni, , dok u nerazvijenom društvu, čoveka na rad ne pokreću motivi obilja, već motivi oskudice, bede i nemaštine, i u nemogućnosti da ih zadovolji zapada u stanje napetosti, nemira i opšteg nezadovoljstva, koje se često naziva stanjem frustracije.


3 Teorije o motivaciji

3.1 Maslovljeva teorija hijerarhije potreba

U svojoj, tkz. hijerarhijskoj teoriji o motivaciji, Maslow polazi od sledećih pretpostavki a to su:
- da svaki čovek ima potrebe
- da svaki čovek teži da stvori uslove za zadovoljenje tih potreba i
- da se sve potrebe mogu podeliti u pet grupa.
Kada je reč o trećoj pretpostavki, Maslow predlaže sledeću hijerarhijsku podelu i to počev od:
- fizioloških potreba
- potreba za sigurnošću
- potreba za pripadništvom i ljubavlju
- potreba za poštovanjem i
- samoostvarivanje ili samopotvrđivanje.
U fiziološke potrebe - ubrajaju se potrebe za hranom, pićem, odmorom ili jednom rečju osnovne čovekove potrebe.
Potrebame za sigurnošću – one podrazumevaju čovekovu sigurnost za posao, na poslu i u porodici.
Potrebe za pripadništvom i ljubavlju - proizilaze iz činjenice da je čovek društveno biće, da teži da pripada određenim grupama, da komunicira, da voli i sl.
Potrebe za poštovanjem – u ovom slučaju misli se na to da čovek želi da bude poštovan od strane samog sebe i ne samo od sebe već i od drugih.
Samoostvarivanje ili samopotvrđivanje – se ogleda u doživljavanju ličnosti kada dolazi do punog izražaja kreativni i radni potencijal, zatim postojanje svesti o ispoljavanju, kao i potvrđivanje u sebi i oko sebe sopstvenog postojanja i delovanja.
Razlog zbog koga je Maslow-u izvršio ovakav način hijerarhijske podele potreba u grupe, proizilazi iz shvatanja kojim redosledom treba da budu zadovoljene navedene potrebe.
Po Maslow-u, čovek najpre teži da zadovolji grupu fizioloških potreba. Zadovoljenje fizioloških potreba ima veliki značaj za održavanje organizma.
Nezadovoljenje potreba iz ove grupe ne samo sto povećava napetost, nego ima značajne posledice i za licnost u celini.
Primera radi, izgladneo čovek se interesuje samo za hranu, mašta o hrani i želi jedino hranu. Ukoliko glad pređe granicu biološke tolerancije odnosno ako čovek nije u stanju da zadovolji osnovne potrebe, kao što je hrana, gase se sve funkcije, nastaje apatija i sl.
Kada su fiziološke potrebe relativno dobro zadovoljene, javlja se nova grupa potreba koje se mogu označiti zajedničkim imenom potrebe za sigurnošću. Njihova funkcija je organizovanje ponašanja i angažovanje sposobnosti organizma. Ceo organizam se po ovoj koncepciji Maslova, posmatra kao sistem usmeren na traženje sigurnosti.
Kada se zadovolje potrebe fiziološkog tipa, a zatim i potrebe za sigurnošću, javljaju se po Maslow-u, potrebe za pripadanjem i ljubavlju. Ove potrebe čovek zadovoljava nalazeći svoje mesto u svetu u kome živi kroz odnos sa drugim ljudima. Da bi našao tu svoje mesto, mora biti prihvaćen od drugih, mora sa drugima uspostaviti harmonične odnose, uspeti u poslu i uspeti u braku.
Opisi poremećaja zdravlja neurotskog tipa, obiluju primerima u kojima su problemi proizišli upravo iz toga sto potrebe iz ove grupe nisu zadovoljene. Nezadovoljena potreba za ljubavlju je jedan od najčešćih i najvažnijih izvora neprilagođenosti. Primer su i sukobi u formalnim i neformalnim grupama kojima ljudi pripadaju, sukobi na poslu i u porodici a koji se retko kada završavaju bez posledica po one koji u njima učestvuju, posebno kada ti sukobi duže traju.
Posle zadovoljenja prethodne tri grupe potreba, naredna grupa potreba koje se teže da zadovolje po Maslovu, jesu potrebe za poštovanjem. Zapravo, potrebe za stabilnom, čvrsto zasnovanom slikom o sebi, zatim potreba za samopoštovanjem i uvažavanjem od strane drugih, spadaju u važnu grupu potreba svake normalne jedinke. Potrebe iz ove gruge se dele dve podgrupe.
Prvu čine: uspeh na poslu, samostalnost i sloboda.
Drugu čine: ugled, status i društveni prestiž
Zadovoljenje potreba iz ove grupe ima za posledicu osećanja samopouzdanja, vlastite vrednosti i sposobnosti. Nezadovoljstvo, najčešće ima za posledicu osećanje inferiornosti, slabosti i bespomoćnosti.
I poslednja grupa potreba koje slede nakon svih, jesu potrebe za samopotvrđivanjem ili samoostvarivanjem ili još potrebe za samoaktualizacijom. Maslov pod samopotvrđivanjem podrazumeva čovekovu potrebu da ostvari svoje sposobnosti. Ova tendencija se izražava kao želja čoveka da sve više bude ono što jeste i ono što bi mogao biti. Ispoljavanje ove potrebe varira od čoveka do čoveka. Kod jednog poprima oblik želje da bude idealan roditelj, kod drugog da je slavan sportista, kod trećeg naučnik i dr. Brojni su ljudi kod kojih se ova potreba i ne razvije, pa je kod njih ceo život organizovan kod zadovoljenja potreba nižeg ranga.
Na osnovu svega izloženog, vidi se da Maslow-e ističe u svojoj hijerarhijskeoj teoriji o motivaciji, postojanje potreba, kako onih viših tako i onih nižih. Isto tako, kada su u pitanju ove dve grupe potreba, Maslov napominje i da svaka od njih ima svoje karakteristike.
Pa tako, više potrebe se kasnije razvijaju odnosno ne nastaju po rođenju. Zatim, što je potreba viša, to je manje presudna za goli opstanak; njeno zadovoljenje može biti odloženo a može i lakše i potpuno da nestane. Živeti na nivou viših potreba, znači i veću delotvornost organizma. Čovek je tada spremniji za više ciljeve. Zadovoljenje viših potreba ima poželjnije efekte: veće spokojstvo, dublju sreću.
Ukratko, da bi viša potreba bila zadovoljena neophodni su povoljni uslovi društvene sredine – nisu dovoljni samo želja i rad pojedinca.
Međutim, ove karakteristike viših potreba ne važe i za niže potrebe. Za razliku od viših, niže potrebe su lokalizovanije, materijalnije i ograničenije. Njihovo nezadovoljenje dovodi u pitanje egzistenciju pojedinca, pa je on tada okrenut sebi.
Dakle, suština Maslove hijerahijske teorije o motivaciji jeste da sve niže potrebe mora da budu zadovoljene kako bi čovek mogao da teži zadovoljenju viših potreba. Ukoliko samo jedna od nižih potreba nije zadovoljena, čovek ne može da teži odnosno neće težiti zadovoljenju viših potreba.


S A D R Ž A J
1 UVOD 3
2 Pojam motivacije 3
2.1 Motivacija za rad 3
3 Teorije o motivaciji 5
3.1 Maslovljeva teorija hijerarhije potreba 5
3.2 Hertzbergova teorija motivacije 6
3.3 ERG teorija motivacije 7
3.4 Motivisanje dostignućima 8
3.5 Teorija postavljenjem ciljeva 8
3.6 Motivaciona teorija sopstvene uspešnosti 9
3.7 Motivaciona teorija očekivanja 10
3.8 Motivacija održavanjem organizacione ravnoteže 13
3.8.1 Barnard Sajmonov model organizacione ravnoteže 13
3.8.2 Kac – Kanovi motivacioni mehanizmi organizacije 13
4 Analiza motivacione strukture zaposlenih 14
4.1 Analiza rezultata 15
4.1.1 Relativna važnost razlilčitih motivatora 15
4.1.1.1 Relativna važnost različitih motivatora u uzorku svih ispitanika 16
4.1.1.2 Relativna važnost različitih motivatora u uzorku muških ispitanika 16
4.1.1.3 Relativna važnost različitih motivatora u uzorku ženskih ispitanika 17
4.1.1.4 Relativna važnost različitih motivatora u uzorku studente FIM - a 17
4.1.2 Zadovoljstvo zastupljenošću razlilčitih motivatora 18
4.1.2.1 Zadovoljstvo zastupljenošću različitih motivatora u uzorku svih ispitanika 18
4.1.1.2 Zadovoljstvo zastupljenošću različitih motivatora u uzorku muških ispitanika 19
4.1.1.3 Zadovoljstvo zastupljenošću različitih motivatora u uzorku ženskih ispitanika 20
4.1.1.4 Zadovoljstvo zastupljenošću različitih motivatora za studente FIM – a 21
4.1.3 Motivacioni potencijal različitih motivatora 21
5 ZAKLJUČAK 22
6 LITERATURA 23




PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
23-04-2010 07:51 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Motivacija zaposlenih u biblioteci VS1 0 2,003 02-07-2010 04:58 PM
zadnja poruka: VS1
  Analiza odliva kadrova VS1 0 3,116 23-04-2010 08:11 PM
zadnja poruka: VS1
  Motivacija, učinak i nagrađivanje zaposlenih Goran 0 4,458 13-02-2010 11:39 PM
zadnja poruka: Goran
  Analiza kadrova Goran 0 2,064 13-02-2010 11:19 PM
zadnja poruka: Goran

Skoči na forum: