alkaloidi i antibiotici

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
serratia Nije na vezi
Junior Member
**

Poruka: 1
Pridružen: Aug 2010
Poruka: #1
alkaloidi i antibiotici
Alkaloidi i antibiotici

Alkaloidi

Pojam i definicija: alkaloidi su otrovne, većinom optički aktivne supstance, koje sadrže azot u svom molekulu. Nalaze se u biljkama u kristalnom obliku. Najčešće su bele boje, rastvorni u vodi i izrazito gorkog ukusa. Ređe se mogu sresti u obliku slobodnih baza.Ime im je dao Majsner 1819. godine i ono potiče od dve reči, alkali /arap./- soda; i eidos /grč./-sličan, tj. supstance slične alkalima. Ipak u alkaloide se ubrajaju i supstance koje daju neutralnu reakciju na lakmus. Alkaloidi svoje fiziološko dejstvo ispoljavaju u minimalnim količinama. U malim količinama ispoljavaju lekovita svojstva, međutim zloupotrebom alkaloida nastala je narkomanija, bolest zavisti, koja se još popularno naziva i odložena smrt.

Podela alkaloida: postoje dva načina podele alkaloida:
a) podela prema biljnoj vrsti iz koje su izolovani;
b) podela prema strukturi- na ovaj način alkaloidi se dele na alkaloide koji sadže azot u prstenu i alkaloide koji sadrže azot van prstena;

Alkaloidi sa azotom u prstenu: kod ove grupe alkaloida azot se može naći u sastavu različitih heterocikličnih sistema. Predstavnici ove grupe su nikotin, atropin, kokain, kodein, heroin, kao i alkaloidi sa indolskim skeletom (strihnin), ergot-alkaloidi (ergotamin).

Nikotin: je glavni alkaloid lišća duvana, izuzetno otrovan. Ima piridinski i tetrahidropirolov prsten. Ne koristi se u terapeutske svrhe, već služi kao sredstvo protiv biljnih vaši. Izdvaja se destilacijom uz pomoć vodene pare.

1- nikotin

Atropin: ima kondezovan pirolidinski i piperidinski skelet. Nađen je u velebilju (Atropa belladona), a danas se dobija sintetskim putem. U terapeutske svrhe se koristi u obliku sulfata, deluje na centralni nervni sistem. Koristi se u okulistici. Smanjuje lučenje pljuvačke i znojnih žlezda.

atropin
Kokain: pronađen je u lišću biljke Erythroxylon coca. Kao i atropin ima kondenzovan pirolidinski i piperidinski skelet. Koristi se u obliku soli, najčešće hlorida, kao jak lokalni anestetik. Negativna strana zbog koje se danas kokain sve manje upotrebljava je da duža
upotreba dovodi do pojave bolesti zavisnosti.


kokain

Kodein: ima izohinolinski skelet i spada u opijumalkaloide. Kodein je monometoksi derivat morfina, slabijeg analgetičkog dejstva od morfina. Najčešće se koristi kao antitusik (sredstvo protiv kašlja).

kodein

Heroin: je diacetat morfina. Najotrovniji alkaloid, koji dovodi do teških poremećaja u organizmu zbog čega je njegova upotreba strogo zabranjena.

heroin

Strihnin: je alkaloid sa indolskim skeletom. Dobija se iz biljaka Strychnos vrste. Predstavlja veoma jak otrov. Koristi se za uništavanje štetočina.

strihnin
Ergotamin: spada u ergot-alkaloide, koji se izoluju iz micelija ražane glavice (Claviceps purpurea). Kao i ostali pripadnici ove podgrupe alkaloida i ergotamin je derivat lisergne
kiseline . Koristi se u ginekologiji.


Alkaloidi sa azotom van prstena:
Efedrin: jedini alkaloid ove grupe koji ima terapeutsku primenu. Ekstrahuje se iz biljke Ephedra vulgaris, ali se uglavnom dobija sintetskim putem katalitičkom hidrogenacijom metilfenildiketona u prisustvu metilamina. U lečenju se koristi L-efedrin ili racemska smeša u slučajevima astme, alergije odnosno za stimulisanje centra za disanje.
L-efedrin

Značaj: alkaloidi imaju izuzetan znacaj za medicinu. Njihova medicinska upotreba može biti veoma raznovrsna, jer svaki alkaloid ima svojstveno specifične fiziološke osobenosti.

Antibiotici

Pojam i definicija: Antibiotici su metaboliti jednih mikroorganizama, koji deluju inhibitorno ili čak latentno na druge mikroorganizme. Antibiotike je prvi uočio Aleksandar Fleming 1929. godine kada je primetio da gljiva Penicillium notatum stvara zonu u kojoj ne dolazi do razvića bakterija- zona inhibicije. Međutim tek 1940. godine Hauard Flori i Ernst Čejn su uspeli izolovati čistu kulturu penicilina. Antibiotici se najčešće dobijaju mikrobiološkim putem procesom fermentacije kao i polusintetskim i sintetskim putem.

Podela: antibiotici se mogu podeliti na više načina:
a) prema mikroorganizmu iz kog se dobijaju;
b) prema osobinama molekula- anjonski (kiseli), katjonski (bazni), neutralni;
c) podela na osnovu strukture- ova podela se danas najviše koristi i po ovoj klasifikaciji antibiotici se dele u sedam grupa:

Antibiotici sa strukturom jednostavnih aminokiselina ili oligopeptida: najznačajniji antibiotik ove grupe je penicilin. Penicilin je prvi izolovani antibiotik. U zavisnosti od podloge na kojoj se gaje dobijaju se različiti penicilini. Danas se penicilini dobijaju mikrobiološkom sintezom i polusintetski. Polusintetski penicilini (ampicilin i cefalosporin N) imaju poboljšane osobine u odnosu na penicilin. Dobijaju se naknadnim acilovanjem 6-aminopenicilinske kiseline.

penicilin
ampicilin
Antibiotici sa strukturom polipeptida: ciklični peptidi koji često imaju toksično dejstvo na ljudski organizam, zbog čega se retko koriste u terapeutske svrhe. Nastaju kao proizvodi metabolizma različitih sojeva bakterija. U terapeutske svrhe se koriste dva ciklična dekapeptida: tirocidin i gramicidin S.

tirocidin
gramicidin S


Antibiotici sa strukturom glikozida: najznačajniji predstavnik ove grupe je streptomicin. Streptomicin produkuje Streptomyces griseus. U terapeutske svrhe se koristi u obliku sulfata ili hlorida. Deluje kao tuberkulostatik. Neželjena dejstva su neurotoksično delovanje, oštećenje sluha i dr., zbog čega se mora voditi računa o doziranju.
streptomicin
Antibiotici iz grupe makrolida: u ovu grupu ulaze svi oni antibiotici koji imaju makrociklični laktonski prsten I monosaharide koji su glikozidnom vezom povezani sa laktonskim sistem. Najveći terapeutski značaj ima eritromicin ( proizvodi ga Streptomyces erythreus). Sadrži dezoamin i kladinozu. Deluje na stafilokoke, streptokoke i pneumokoke.

eritromicin

Antibiotici iz grupe tetraciklina: veoma značajna grupa antibiotika sa širokim spektrom delovanja i malom toksičnošću. Dobijaju se izolovanjem iz podloga na kojima se razmnožavaju Streptomyces vrste, takođe danas se koriste i polusintetski tetraciklini. Najčešće primenjivani tetraciklini su oksitetraciklin i rolitetraciklin. Prilikom upotrebe tetraciklina u terapeutske svrhe mora se voditi računa o dužini njegove primene, jer može dovesti do poremećaja normalne bakterijske flore u crevima.


rolitetracilkin



oksitetraciklin


Antibiotici polienske strukture: antibiotici ove grupe imaju više nezasićenih veza. Deluju antifungalno zbog čega se koriste u lečenju gljivičnih oboljena. Najviše primenjivani antibiotici ove grupe su mikomicin, nistatin i amfotericin.

mikomicin
Antibiotici tipa hloramfenikola: se proizvodi sintetski zbog proste strukture. Izolovan je Streptomyces venezuelae. Hloramfenikol i njegovi derivati se u terapeutske svrhe koriste u obliku masti za lokalnu terapiju.

hloramfenikol

Mehanizam delovanja: postoji više načina na koji antibiotici deluju inhibitorno na rast i razvoj mikroorganizama, pre svega bakterija. Neki antibiotici deluju tako što sprečavaju biosintezu proteina i polisaharida, čime onemogućavaju sintezu ćelijskog omotača. Drugi vid, odnosno način inhibitornog dejstva jeste i zaustavljanje procesa ćelijskog disanja, čime sprečavaju dotok energije mikroorganizmima. Inhibicija metabolizma, odnosno prenosa jona metala kroz ćelijsku membranu je još jedan vid antibiotskog delovanja. Na kraju neki antibiotici deluje tako što sprečavaju ili izazivaju poremećaje u biosintezu nukleinskih kiselina.

Značaj i primena: antibiotici se koriste u terapeutske svrhe za lečenje bakterijskih i virusnih oboljenja. Dobijaju se iz hranljivih podloga na kojima se gaje različiti mikroorganizmi, kao i sintetskim i polusintetskim putem. Za upotrebu u farmakologiji koriste se prečišćeni antibiotici, koji se u slučaju dobijanja fermentacijom izoluju od podloge taloženjem, adsrpcijom ili liofilizacijom. Antibiotici se izdaju samo uz lekarski recept, jer nepravilnom konzumacijom može doći do stvaranja rezistentnosti, odnosno otpornosti na dejstvo nekog antibiotika. Rezistentnost bakterija se određuje pravljenjem antibiograma. Na zasejanu podlogu se postave filter papiri namočeni antibiotikom i nakon inkubacije se vrši merenje zone inhibicije. Što je ta zona veća, bakterija je rezistentnija na delovanje ispitivanog antibiotika.

Literatura: Velimirović.S i Petrović J. 2008.Hemija za IV razred gimnazije. Beograd- Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Stojanović M. 1989. Mikrobiologija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
21-08-2010 07:05 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Skoči na forum: