Француски грађански законик

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
derrick Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 3,126
Pridružen: Jul 2009
Poruka: #1
Француски грађански законик
Пре доношења Законика француска је била правно расцепкана, на неким подручјима се примењивало писано римско право, а неким обичаји. Наполеон је, поставши први конзул (13. августа 1800. године) именовао четверочлану комисију која је имала задатак да сачини пројекат грађанског законика. Пројекат Француског грађанског законика је подељен на тридесет шест делова. После претресања усвојено је свих тридесет шест предложених закона, који су посебним законом од 21. марта 1804. године обједињени у грађански законик под насловом Code civil des Franscais (Грађански законик Француза). Три године касније (1807) био је промењен у Code Napoleon (Наполеонов законик), што је и данашњи званични назив законика. Из политичких разлога, почев од 1870. године уобичајен је назив Code civil francais, који је и данас у употреби. Грађанским закоником од 1804. унификовано је приватно право у Француској, па је тако важио на свим територијама које су у том тренутку биле у саставу француске државе или су у њен састав ушле каснијим освајањима, али по пропасти Царства његова важност није аутоматски престајала у свим земљама. Од свих грађанских законика који су данас у примени у свету, овај француски је најстарији. Овај законик је је извршио огроман утицај на законодавство у више десетине земаља. Међутим, за разлику од онога што се уобичајено мисли, Француски грађански законик својим највећим делом није оргинална творевина, већ је сачињен од већ постојећих материјала: француског обичајног права, реципираног римског права које је важило на тлу Француске, краљевских ордонанси, канонског права, судске праксе виших судова (парламента), теоријских радова, законодавства прелазног периода.
Редактори су ишли за тим да створе практично дело приступачно што ширем кругу корисника. Језик законика је једноставан, непосредан, јасан, без украса али и без сувопарности, елегантан.
Утицај Наполеона на садржину Законика је незнатан, али његова улога у читавом подухвату је одлучујућа. По општој процени Француска свој законик дугује његовој вољи, ауторитету и енергији.

4. Аустријски грађански законик – 1811

Кодификација грађанског права у Аустрији започето је у време владавине Марије Терезије, а настављено је за време Јосифа Другог. Законик је усвојен 1811. године, а ступио је на снагу у свим деловима аустрије, не и Угарске, 1. јануара 1812 године. Радови на кодификацији трајали су шест деценија. У овом законику остварен је известан број нових решења, али и он је, као и француски, проистекао из већ постојећих материјала: римског права, школе природног права, у мањој мери Француског грађанског законика, канонског права, општег немачког права... Утицај природног права је велик и огледа се кроз велики број правила и принципа. Аустријски судови су дали велики допринос развоју грађанског права у Аустрији.
Аустријски законик је писан лако разумљивим језиком, прегледан је и јасан и није улазио у појединости већ се определио за општија правила, препуштајући појединости суду. О том законодавчевом поверењу у суд говори сажетост законика који има само 1502 параграфа. Ово се показало недовољно па се 1904. године приступило ревизији законика. Ове измене и допуне (новеле) рађене су под утицајем Немачког грађанског законика и швајцарског права (у мањој мери), и ступиле су на снагу 1914, 1915. и 1916. године. Новелирани текст је важио и у Словенији и Далмацији (које су биле аустријске покрајине), неновелирани у Хрватској и Славонији, а по његовом узору сачињен је Србијански грађански законик од 1844. године.

5. Општи имовински законик за Црну Гору - 1888

Радови на кодификацији грађанског права у ЦГ поверени су Валтазару Богишићу. Општи имовински законик за ЦГ донет је 1888. године. Овај законик није рађен према неконм одређеном страном узору, већ према конкретним потребама ЦГ. Богишић је сачинио законик који представља кодификацију домаћег обичајног права, као и великих правних тековина модерних народа. Законик се назива општим зато што се односи на све имовинске односе који због својих особености нису изузети и уређени посебним прописима, а имовинским зато што њиме није обухваћена материја породичног и наследног права.
Општи имовински законик писан је језиком који је прост и народан, али је у извесној употреби била неизбежна и употреба стручних назива.
Богишићев законик је рађен према друштвеним и културним приликама земље којој је намењен, његова решења су промишљена, казивање мудро, језик прелеп, и по свим овим одликама он је не само наш најбољи законик, већ и једна од најзанимљивијих и најбољеих творевина ове врсте у европској правној цивилизацији ХIХ века.

6. Србијански грађански законик - 1844

Радови на кодификацији грађанског права у Србији започети су за време прве владавине кнеза Милоша, двадесетих година прошлог века. За главног носиоца посла одређен је Георгије Захаријадес (учитељ кнежевића Милана). За основу српске кодификације узео је Француски грађански законик. Он је био само незнатно измењени превод француског грађанског законика и, под политичким утицајем Аустрије, није прихваћен. Један мањи број његових параграфа преузет је и унет у други пројект, који је по узору на Аустријски грађански законик сачинио Јован Хаџић. Овај пројекат је озакоњен 1844. године као Грађански законик за Кнежевину Србију. Законик је прилично оргиналан у области породичног и наследног права (где је преузео извесне установе из обичајног права), али у целини посматрано он је заправо скраћена верзија Аустријског законика – има 950 параграфа, уместо 1502. Читав тај посао је изведен лоше јер су приликом скраћивања (превода) изостављене важне ствари, језик законика је извештачен. Ипак Законик је за Србију представљао значајан корак напред, са становишта права и укупног друштвеног сређивања и развоја.

7. Појам и врсте извора права

Извори грађанског права су опште норме које уређују грађанскоравне односе. Општа норма се одликује тиме што се односи на све случајеве исте врсте, док се појединачна норма односи на тачно одређен случај. Општа норма се примењује неограничен, и опште норме се називају изворима права. Скуп општих грађанскоправних норми назива се грађанским правом у објективном смислу, а права која применом опште норме настају за субјекте правних односа се називају субјективним грађанским правима. Објективно грађанско право (опште норме) може бити: неписано (обичајно) или писано. Обичајно право данас је владајуће у англосаксонском свету. У соталим земљама оно је потиснуто писаним правом, пре свега у облику закона и подзаконских општих аката (уредбе, наредбе итд.).
Извори права су у ствари норме садржане у закону.
Извори права: закон, судска пракса, обичај, узансе, правна наука (доктрина).

8. Временско, просторно и персонално важење грађанскоправних норми

Правна норма или правило је најмањи део права који упућује на одређено понашање које је прописала држава, а уједно прописује и санкције за непоштовање захтева државе. Односи се на све субјекте у друштву без обзира на познавање права. Делови правне норме су: хипотеза(уводни део) – упућује на чињенице које у стварности морају постојати да би се норма уопште могла применити; диспозиција (главни део) – одређује правила понашања; санкција – правне последице према ономе ко је повредио диспозицију правне норме. Временско важење правних норми огледа се у четири облика:
1) застарелост – је престанак права да се захтева принудно извршење обавезе по протеку законом одређеног времена, у коме поверилац није вршио своје право а био је у обавези да га врши;
2) преклузија – исто значи губитак одређеног права по истеку законом одређеног рока у коме није вршено, али на истек преклузивног рока суд пази по службеној дужности;
3) права ограниченог трајања – један број субјективних грађанских права одликује се тиме што је законом унапред ограничено време њиховог прајања, нпр. ауторска права;
4) одржај – једно лице које није ималац права а понаша се као да јесте, по протеку одређеног времена стиче то право.
Примена на одређеној територији – ступање на снагу закона одређено је у делу прелазних и завршних одредби и закона у коме предвиђа када ће закон ступити на снагу. Период од усвајања закона до његовог ступања на снагу назива се vakasio legis и обично траје 8 дана.
Стечена права (AGZ, Code civil) – од 14 века до краја 19 века наводило се и у зконодавству и у науци да новодонета норма не може да утиче на већ стечена права. Три су основна схватања:
1) стечено право је само оно које титулар прибави својом вољом;
2) стечено право постоји само кад је правна ситуација окончана – кад су све чињенице већ настале;
3) комбинација права два – та права су она која се стичу рецимо рођењем (држављанство и сл.) или ступањем у неки правни однос (брак).


lektira, studentski, poslovna, megatrend, diplomski radovi , magistarski radovi, maturalni radovi, diplomski rad, eseji, maturski radovi, seminarski radovi, diplomski radovi, master radovi, magistarski radovi, domaci radovi, domaci zadaci, projekti, maturalni, maturalne radnje, seminarski, maturski, diplomski, ekonomija, ekonomski, pravo, prava, menadzment, marketing, instalacija, tutorijal, tutorijali, tutorial, baze, baza, sistemi, informatika, ekonomika preduzeca, analiza, racunovodstvo, bankarstvo, osiguranje, spoljnotrgovinsko poslovanje, poreski sistem, politika, inteligencija, psihologija, sociologija, geografija, etika, kultura, fizika, seminarski rad, maturski rad


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
27-10-2009 11:06 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Skoči na forum: